ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА БЕСЕДА
КАО ШТО ЦАРСКИ И СКУПОЦЕНИ БИСЕР МОГУ ДА НОСЕ САМО ОНИ КОЈИ СУ СЕ РОДИЛИ ОД ЦАРСКОГ СЕМЕНА, ТАКО И НЕБЕСКИ БИСЕР МОГУ ДА НОСЕ САМО ЧЕДА БОЖИЈА
Крупан, скупоцен и царски бисер, који се полаже у царску круну, припада једино цару и једино цар може да носи тај бисер; другом човеку није допуштено да носи такав бисер. Ако, дакле, неко није рођен од царског и Божијег Духа и ако није постао небески и царски род и чедо Божије, према ономе што је написано: Онима који Га примише даде власт да буду чеда Божија (Јн. 1; 12), онда, ако није постао Царев син, не може да носи небески и скупоцени бисер, то обличје светлости, неизрециве светлости, односно Господа, јер ће они, који поседују овај бисер и који га носе живети и царевати са Христом у векове. Тако је, наиме, рекао апостол: Као што носимо слику земљанога, тако ћемо носити и слику Небескога (1. Кор. 15; 49).
Све док са дивљим животињама пасе у шумама, коњ остаје непокоран људима. Када га ухвате, тада, да би га укротили, на њега полажу тешку узду, док не научи да складно и правилно хода. Затим га искусан коњаник вежба да би га оспособио за борбу. Тада на њега полажу опрему а под тим подразумевам грудни оклоп и визир, а пређашњу узду вешају и протресају непосредно пред његовим очима да би се навикао и да се не би плашио, и на тај начин га коњаник обучава. Ако се не обучи, не може да иде у борбу, а чим се обучи и навикне на битку, он, тек што послуша и зачује борбени звук, и сам спремно иде на непријатеље, тако да и самим својим рзањем изазива страх код непријатеља.
Слично овоме догађа се и са душом која је од времена преступа подивљала и постала непокорна, зближивши се у пустињи света са зверима – нечистим духовима, настављајући да служи греху. Када, пак, чује реч Божију и поверује, тада, зауздана Духом, напушта дивљу нарав и телесно умовање, будући руковођена коњаником Христом. Затим пролази кроз недаће и патње да би се умирила а што је потребно ради њеног испитивања, да би је Дух постепено укротио, уз њено постепено лишавање и искорењивање греха. На тај начин, душа се облачи у оклоп правде, у кацигу спасења, у штит вере и, примивши духовни мач, бива научена да води борбу са својим непријатељима; наоружана Духом Господњим, она се бори са духовима злобе и гаси огњене стреле нечастивога. Без духовног оружја не ступа у битку; међутим, чим добије оружје Господње, она тек што зачује и осети силну борбу, иступа, смеје се страху и не плаши се мача као што је речено код Јова (Јов 39; 25), јер непријатељи падају и од самог гласа њене молитве. Онај који је извршио такав подвиг и уз помоћ Духа извојевао победу у бици, с великом одважношћу прима победничке венце и почиваће заједно са небеским Царем. Њему слава и сила у векове! Амин.
сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.