НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ЈЕДАНАЕСТА БЕСЕДА
О ТОМЕ ДА ЈЕ СИЛА СВЕТОГА ДУХА У ЧОВЕЧИЈЕМ СРЦУ СЛИЧНА ОГЊУ; ЈОШ О ОНОМЕ ШТО НАМ ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА РАЗЛИКОВАЊЕ ПОМИСЛИ КОЈЕ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У СРЦУ, А ТАКОЂЕ И О МРТВОЈ ЗМИЈИ КОЈУ ЈЕ МОЈСЕЈ ПРИКОВАО НА ВРХ ДРВЕТА И КОЈА ЈЕ ПОСЛУЖИЛА КАО ПРАОБРАЗ ХРИСТА. У ОВОЈ БЕСЕДИ САДРЖЕ СЕ ДВА РАЗГОВОРА: ЈЕДАН ЈЕ РАЗГОВОР ХРИСТА СА ЗЛОБНИМ САТАНОМ, А ДРУГИ РАЗГОВОР ГРЕШНИКА СА САТАНОМ.
 
Онај небески огањ Божанства, који хришћани већ сада, у овоме веку, примају у себе, у своје срце, и који дејствује унутар њиховог срца, када пропадне тело почиње да делује споља и поново сједињује удове, извршавајући васкрсење разорених удова. У Јерусалиму је онај пламен, који је служио на жртвенику, у време ропства био закопан у јаму а онда, када је наступио мир и када су се вратили заробљеници, тај исти пламен као да се обновио и почео је да служи као и раније; тако ће и сада овог нашег ближњег, тј. тело, које се после распадања претвара у блато, васпоставити и обновити небески огањ; он ће васкрснути иструлела тела. И унутрашњи пламен, који сада обитава у срцу, тада ће деловати споља, и извршиће се васкрсење тела.
И у време Навуходоносора пламен у пећи није био божанствени, него тварни пламен. Међутим, три младића који су због своје праведности били у видљивом пламену, у својим срцима имали су небески, божанствени огањ, који је служио у помислима и дејствовао у њима. Овај исти пламен појавио се и изван младића, јер се поставио између њих, спречавајући видљиви пламен да опече праведнике и да им на било који начин науди. Слично овоме догодило се и Израиљцима; када су њихов ум и помисао намерили да се удаље од Бога живога и да се обрате у идолопоклонство, Аарон је био приморан да им каже да донесу златне посуде и украсе. Тада су злато и посуде, бачени у пламен, претворени у идола, и ватра као да је подржавала њихову самовољу. Уистину чудно дело! Будући да су се по својој намери, потајно и у својим помислима одлучили на идолопоклонство, и ватра је у њу бачене посуде претворила у идола и Израиљци су већ почели да му се отворено клањају. И зато, као што су три младића, помишљајући на праведност, примила у себе Божији огањ и поклонила се Господу истином, тако и сада верне душе још у овом веку потајно примају у себе онај божанствени и небески огањ, и управо овај огањ ствара небески лику човечијој природи.
Као што је ватра дала облик златним посудама и оне су се претвориле у идола, тако и Господ, саображавајући се са слободном вољом верних и добрих душа, сагласно са њиховим хтењем још сада ствара у души онај лик [образ], који ће се у васкрсењу јавити изван њих и прославити њихова тела и изнутра и споља. Међутим, као што су њихова тела у садашњем времену још увек пропадљива, смртна и подложна пропадању, тако је и помисли неких искварио сатана, тако да су мртве за живот и погребене у блато и земљу, јер је њихова душа пропала. И зато, као што су Израиљци бацили у ватру златне посуде и оне се претвориле у идола, тако и сада човек предаје пороку чисте и прекрасне помисли и оне бивају погребене у греховно блато и постају идоли. Како сада човек да их нађе, да их разликује и удаљи из сопственог пламена? Овде је души потребна божанска светиљка, Дух Свети, који устројава овај помрачени дом; потребно је блиставо Сунце правде, које блиста у срцу и просветљује га; потребно је оружје, које побеђује у бици.
И тамо је удовица (в. Лк. 15; 8 и даље), изгубивши драхму, најпре упалила светиљку, а затим уредила дом; и када је дом био уређен и светиљка упаљена, тада је пронађена и драхма, заривена у прашину, у нечистоту, у земљу. Душа сада није у стању да сама од себе пронађе и међусобно раздвоји своје сопствене помисли. Међутим, када буде упаљена божанствена светиљка и када буде унета светлост у помрачени дом, тада ће душа увидети како су њене помисли погребене у греховну нечистоту и блато. Заблиста сунце, и тада душа види своју пропаст; она почиње да сабира своје помисли, помешане са блатом и сваком скверном јер је душа, преступивши заповест, изгубила свој лик.
Замисли цара који има богатство и њему потчињене слуге, спремне да га служе; замисли затим да се догодило да су га непријатељи ухватили и одвели у ропство. Чим је био ухваћен и одведен, требало је да његове слуге и помоћници и сами пођу за њим. Тако је и Адама Бог створио као чистога да би Му служио, док је Адаму била дата васцела творевина да би му служила, јер је он постављен за господара и цара свих твари. Међутим, чим је злобна реч нашла могућност да му приступи и чим је са њим прозборила – Адам ју је најпре примио спољашњим слухом, да би затим проникла и у његово срце и обузела читаво његово биће. На тај начин је, после његовог поробљавања, заједно са њим била заробљена и целокупна творевина, која му је служила и која му је била потчињена, јер се кроз њега смрт зацарила над сваком душом; она је, услед његове непослушности тако затамнила васцели Адамов лик, да су се људи променили и дошли до поклоњења демонима. Ево, и земаљски плодови које је Бог прекрасно створио, приносе се демонима. На њихове олтаре полажу хлеб, вино и уље, као и животиње, па су чак и своје синове и кћери приносили на жртву демонима.
Због тога Онај Који је створио тело и душу, сада Сам долази и уклања сваку пометњу коју је створио нечастиви и сва његова дела извршена у помислима; Он обнавља и васпоставља небески лик, твори нову душу да би Адам поново постао цар над смрћу и господар творевине. И у сенци старозаветног закона Мојсеј је назван спаситељем Израиља, јер је народ извео из Египта. Тако и сада истински Избавитељ – Христос долази у најскривеније делове душе и изводи је из мрачног Египта, из најтежег јарма, из горкога ропства. Зато нам заповеда да изађемо из света, да осиромашимо у свему видљивом, да не бринемо о земаљском, да даноноћно стојимо пред вратима и да чекамо када ће Господ отворити закључана срца и излити на нас дар Светога Духа.
Он нам је зато заповедио да напустимо злато, сребро, сродство, да продамо имање и да поделимо сиромашнима, да то унесемо у ризницу и да је тражимо на небесима: Јде је блаЈо твоје, тамо ће бити и срце твоје (в. Мт. 6; 21). Господ је знао да сатана посредством тога задобија силу над помислима и да их уводи у бригу о вештаственом [материјалном] и земаљском. Зато је Бог, промишљајући о твојој души, заповедио да се свега одрекнеш, како би због невоље тражио небеско богатство и своје срце обратио ка Богу. Ако, дакле, и пожелиш да се вратиш тварима, показаће се да не поседујеш ништа видљиво; тада ћеш, хтео-не хтео, бити принуђен да свој ум обратиш ка небу, где си сабрао и све положио у ризницу: Где је благо твоје, тамо ће бити и срце твоје.
Бог је у Закону заповедио Мојсеју да начини бакарну змију, да је подигне и причврсти на врх дрвета; сви, које су змије уједале, погледали би на бакарну змију и бивали исцељени. Ово је било учињено према посебном провиђању да би они, обузети земаљским бригама, идолослужењем, сатанским насладама и сваким безбожништвом, будући подстакнути на овај начин макар донекле управили свој поглед на горе и, отрезнивши се од онога што је доле, обратили пажњу на оно што је више а одатле се, опет, усмерили ка оном што је још више и тако, постепено се управљајући ка вишем и горњем, познали да постоји Онај Који надвисује сваку твар. Тако је и теби Бог заповедио да осиромашиш и да, продавши све, поделиш убогима, тако да, чак и кад би пожелео да се бациш доле, на земљу, то буде немогуће за тебе. И зато, испитавши своје срце, почни да расуђујеш са својим помислима: „На земљи ништа немамо код себе, обратимо се, дакле, небу, где је наша ризница, над којом треба да се потрудимо“. Твој ум ће почети да уздиже поглед ка висини, да тражи вишње и да напредује у томе.
Какво значење има то што је мртва змија, прикована за врх дрвета, исцељивала рањене? Мртва змија надвладавала је живе змије, јер је била праобраз [праслика] тела Господњег. Господје Своје Тело, које је примио од Марије, узнео на крст, распростирући га на дрвету и приковавши га за њега; тако је мртво тело победило и умртвило змију, која живи и гмиже у срцу. Овде се догађа велико чудо! Како је мртва змија умртвила живу? Међутим, као што је Мојсеј извршио ново дело, начинивши подобије живе змије, тако је и Господ посредством Марије начинио ново дело (тј. човечије тело) (Јер. 31; 22) и обукао се у њега, јер није са неба донео тело. Он је створио небескога духа који је ушао у Адама и помешао га са Божанством, образовао човечије тело у мајчиној утроби и обукао се у њега. И зато, као што бакарној змији Господ пре Мојсеја није заповедио да буде у свету, тако се ни ново и безгрешно тело није појавило у свету пре Господњег доласка зато што је, после преступања заповести од стране првог Адама, над свим његовим потомцима царевала смрт. Према томе, мртво тело победило је живу змију.
Ово чудо је – Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост. Шта, међутим, каже апостол? Ми пак проповедамо Исуса Христа РаспетоГа, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост а нама који се спасавамо – Христа – Божију силу и Божију премудрост (1. Кор. 1; 23-24), јер је у мртвом телу живот; овде је избављење, овде је светлост, овде Господ приступа смрти, беседи с њом и заповеда јој да истргне душе из ада и смрти и да их врати Њему. И гле, смрт која је тиме била пометена, прилази својим слугама, сакупља све снаге и лукави кнез приноси записе, говорећи: „Ево, ови су се потчинили мојој речи, и ево како су нам се људи клањали!“ Бог је, међутим, праведан Судија и овде показује Своју правду, тако да му каже: „Потчинио ти се Адам, и ти си загосподарио васцелим његовим срцем; потчинило ти се човечанство. А шта овде ради Моје тело? Оно је безгрешно. Тело првог Адама постало је твој дужник, и ти по праву задржаваш запис о његовом сагрешењима. О Мени, пак, сви сведоче да Ја нисам сагрешио, и ништа ти нисам дужан. Сви сведоче о Мени да сам Ја Син Божији, Који је са небеских висина дошао на земљу, и глас је посведочио: Ово је Син Мој љубљени, Њега послушајте (Мт. 17; 5). Јован сведочи: Гле, Јагње Божије, Којеузима на Се грехе света (Јн. 1; 29), а такође и Писмо: Он греха не учини, нити се у Њему нађе превара (1. Пт. 2; 22) и: Долази кнез овога света и у Мени не проналази ништа (Јн. 14, 30). И ти, сатано, сам сведочиш о Мени, говорећи: Знам Те ко Си, Син Божији (Мк. 1; 24. и 3; 11) и: Шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине, зар си дошао амо пре времена да нас мучиш (Мт. 8; 29)? Ја имам три сведока. Један је – Глас Који је послат са небеске висине, други – оно што је на земљи, а трећи – ти сам. И зато, откупљујем тело које ти је продао први Адам, поништавам твоје записе; Ја сам вратио Адамов дуг тиме што Сам распет и што Сам сишао у ад. Заповедам ти, аде, тамо и смрти, ослободи заточене душе рода Адамовог“. На тај начин су зле силе, задрхтавши, на крају предале заточеног Адама.
Када, пак, чујеш да је Господ у оно време избавио душе од ада и таме, да је Он сишао у ад и извршио славно дело, немој мислити да је све то далеко од твоје душе. Човек лако усваја и прихвата у себе зло, јер смрт угњетава душе Адамовог потомства, и душевне су помисли заточене у таму. И када слушаш о гробовима – немој у мислима представљати само видљиве гробове, јер је за тебе гроб и гробна јама – твоје срце. Када се тамо угнезди кнез зла и његови анђели, када тамо прокрче стазе и путеве којима ће сатанске силе пролазити у твој ум и у твоје помисли, зар ти онда ниси гроб, гробна рака и мртвац пред Богом? Сатана је тамо ставио свој жиг на неиспитано сребро, засејао у тој души семена горчине и закиселио тамо стари квасац, тамо тече блатњав извор. Због тога Господ долази у душе које Га траже, у дубину срдачног ада и тамо заповеда смрти, говорећи: „Ослободи заточене душе које Ме траже и које ти насилно задржаваш“. Он тада ломи тешко камење које лежи на души, отвара гробове, васкрсава истинског мртваца и изводи заточену душу из мрачне тамнице.
Као што код човека, којем су оковима везане руке и ноге, дође неко и ослободи га окова и допусти му да се слободно креће на отвореном месту, тако и душу, свезану оковима смрти, Господ раздрешује од окова и пушта је, ослобађајући ум да се без тешкоћа и спокојно креће у божанственом ваздуху. Замисли да је човек, налазећи се у набујалој реци, на њеној средини потонуо у воду и да, издахнувши, лежи мртав међу страшним зверима; за то време, други човек, неискусан пливач, жели да спасе утопљеника, због чега и сам гине и дави се. Због тога је овде потребан умешан и искусан пливач који би се, ушавши у воденудубину, погрузио тамо и изнео отуда потонулога, који лежи међу зверима; тада и сама вода, чим види искусног човека који зна да плива, помаже таквом човеку и избацује га на површину. Тако се догађа и са душом: погрузивши се у бездан таме и у дубину смрти, бива лишена даха и, нашавши се међу страшним зверима, бива мртва за Бога. Ко може да сиђе у те тајне одаје и у дубине ада и смрти, осим Самог Уметника, Који је саздао тело? Он ступа у две области, у дубину ада а такође и у дубоку унутрашњост срца, где је душа са својим помислима обузета смрћу и Он одатле обамрлог Адама износи из мрачне дубине. И сама смрт, због Његове умешности, помаже човеку, као што вода помаже пливачу.
Зашто би Богу било тешко да сиђе у смрт, а такође и у дубоку унутрашњост срца, и да одатле призове обамрлог Адама? У видљивом веку постоје куће и домови где бораве људи, а постоје и обитавалишта где живе звери, лавови, змије и друге отровне животиње. И зато, ако сунце, које је твар, кроз прозоре или врата улази свуда – и у лавље пећине, и ујаме гмизаваца, и ако излази одатле не претрпевши никакву штету, онда утолико пре Бог и Свегосподар ступа у гнезда и обитавалишта у којима се налази смрт, као што улази и у душе и, ослободивши одатле Адама, не трпи никакву штету од смрти. И киша, силазећи са неба, прониче и у најдубље слојеве земље, и тамо влажи и обнавља усахло корење, а такође и ствара ново биље и нове плодове.
Неко се бори и страда од сатане и води са њим битку; његова душа је измучена, он је забринут, плаче и лије сузе. Такав човек као да се удвојено бори. Ако истраје у таквом делу, онда ће, заједно са њим, у борби бити и Господ, и Он ће га чувати, јер он усрдно тражи Господа и куца на врата, очекујући када ће му Господ отворити. Исто тако, ако ти се учини да је брат у овоме одважан, њега укрепљује благодат. Ономе, пак, у којем није положен темељ – који нема таквог страха Божијег, чије срце није скрушено и не живи у страху, не чува своје срце и удове од пометње – душа још није ослобођена, јер још није ни ступио у борбу. Према томе, неко живи у борби и невољи, а неко чак и не зна шта је борба. И семена, када их бацимо у земљу, страдају од иња, зиме и ваздушне студени, али у одговарајуће време изданци оживљавају.
Догађа се да сатана у твом срцу разговара са тобом: „Погледај колико си тога рђавог учинио; погледај каквом је махнитошћу испуњена твоја душа, толико си обремењен греховима да не можеш више да се спасеш“. Он ово чини да би те бацио у очајање, јер му је мрско твоје покајање. Наиме, чим кроз преступ уђе грех, он истог тренутка почиње да разговара са душом као човек са човеком. Ти му, пак, одговори: „У Писму имам Господња сведочанства: Није ми мило да умре безбожник (грешник), него да се врати грешник са свога пута и да буде жив (Језек. 33; 11).
Он је због тога и сишао да би спасао грешне, васкрсао мртве, оживео обамрле, просветио оне што су у тами“.
И заиста, Он нас је, када је дошао, позвао на усиновљење, у Свети град којим влада мир, у живот који никада не умире, у непропадљиву славу, само ако ми свом почетку дамо и добар крај, ако живимо у сиромаштву, странствовању и злопаћењу, ако не престанемо да просимо од Бога, одважно куцајући на врата. Као што је тело блиско души, тако је и Господ близу и спреман је да дође и да отвори закључана врата срца, да нам дарује небеско богатство. Он је благ и човекољубив, и Његова су обећања истинита, само ако Га будемо до краја трпељиво тражили. Слава милосрђу Оца и Сина и Светога Духа у векове! Амин.

Један коментар

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *