ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ДРУГА БЕСЕДА
О ЦАРСТВУ ТАМЕ, ТЈ. ГРЕХА, И О ТОМЕ ДА ЈЕДИНО БОГ МОЖЕ ДА НАС ОТРГНЕ ОД ТАМЕ И ДА НАС ИЗБАВИ ОД РОБОВАЊА НЕЧАСТИВОМ КНЕЗУ
 
Нечастиви кнез – царство таме, од почетка је поробио човека и тако обавио и обукао душу влашћу тамeкао што облаче човека да би га учинили царем и дају му све царске одежде, како би он од главе до ноктију носио на себи све царско. Тако је и нечастиви кнез обукао у грех душу и васцело њено биће, читаву је оскрнавио, читаву је поробио за своје царство и ниједан њен део није оставио слободним од своје власти – ни помисли, ни ум, ни тело, него ју је обукао у порфиру таме. Као што у телу не страда само један његов део, нити само један његов уд, него је оно у целини изложено страдањима, тако је и васцела душа пострадала од слабости порока и греха. Нечастиви је читаву душу, тај нужни део човека и његов неопходни уд, обукао у своју злобу, тј. у грех. На тај начин је тело постало страдално и трулежно.
Када апостол каже: свуците старога човека (Еф. 4; 22), он тада мисли на савршеног човека, код којега очима одговарају његове очи, глави – његова глава, ушима – његове уши, рукама – његове руке и ногама – његове ноге. Нечастиви је, наиме, оскрнавио и себи привукао читавог човека, и душу и тело, и обукао човека у старога човека, оскрнављеног, нечистог, богоборца и непокорног Божијем закону – обукао га је у сами грех, да више не би ни видео како је долично за човека, него да би и гледао лукаво, и слушао лукаво, да би његове ноге журиле на злодела, да би његове руке чиниле безакоње, и да би срце помишљало на зло. Зато ћемо и ми умолити Бога да са нас свуче старога човека, јер нас једино Бог може отргнути од греха. Од нас су снажнији они који су нас поробили и који нас држе у свом царству, али је Бог обећао да ће нас избавити од овог ропства. Када сија сунце и када дува неки ветар, и сунце има своје тело и своју природу, као што и ветар има своју природу и своје тело, али нико не може да одвоји ветар од сунца, уколико само Бог не прекрати ветар да више не дува. Тако се и грех помешао са душом, али и грех и душа имају своје посебне природе.
Због тога је немогуће да се душа разлучи са грехом, уколико Бог не прекрати и не заустави овај злобни ветар, који обитава и у души и у телу. Осим тога, као што неко види птицу како лети, па и сам пожели да лети, али не може то да учини јер нема крила, тако и човек пожели да буде чист, беспрекоран и неоскрнављен, да нема у себи порока и да свагда обитава са Богом, али он нема снаге за то. Он жели да узлети у божанствени ваздух, у слободу Светога Духа, али не може док не добије крила. Зато ћемо молити Бога да нам подари голубија крила Светога Духа, да узлетимо к Њему и да отпочинемо (в. Пс. 54; 7), да од наше душе и тела одвоји и да прекрати злобни ветар, тј сами грех, који живи у телесним и душевним удовима, јер једино Он може то да учини. Речено је: Гле, Јагње Божије, које узима на Се грехе света (Јн. 1; 29). Једини је Он учинио ову милост људима који верују у Њега, да би их избављао од греха. Он ово неизрециво спасење твори онима који непрестано чекају и надају се и непрестано ово траже.
Као што у мрачној, дубокој ноћи дува неки снажан ветар и покреће, доводи у пометњу и потреса све биљке и семена, тако и човек, када падне у власт мрачне ноћи, тј. ђавола, и када живи у ноћи и у тами, када га ветар греха који страшно дува води у колебање и потресе и када га покреће, васцела његова природа – његова душа, помисли и ум нађу се у пометњи, и потресају се сви његови телесни удови. Ниједан део душе и тела тада није слободан и не може а да не страда од греха који живи у нама. Слично томе, постоји и дан светлости и божански ветар Светога Духа, који дува и оживотворава оне душе које обитавају у данима божанске светлости, проничући васцело биће душе, и помисли, и сву суштину, расхлађујући све телесне удове и успокојавајући их неисказаним божанским спокојством. Ово је изразио и апостол: Ви сте сви синови светлости и синови дана, нисмо (синови) ноћи, нити таме (1. Сол. 5; 5). И као што је тамо, у обманутости, стари човек свукао са себе човека савршеног и обукао се у одећу царства таме, у одећухуле, неверја, бестрашја, славољубља, гордости, среброљубља, пожуде и, на сличан начин, и у другу одећу царства таме, у нечисте и прљаве дроњке, тако су се и овде, опет, они који су са себе свукли старог и земљаног човека, којима је Исус свукао одећу царства таме, обукли у новог и небеског човека – у Исуса Христа; исто тако, у складу са очима имају своје очи, и у складу са ушима имају своје уши, и у складу са главом – имају своју главу, да би васцели човек био чист и да би у себи носио небески лик.
Господ их је обукао у одећу царства неизрециве светлости, у одећу вере, наде, љубави, радости, мира, милосрђа, благости и, на сличан начин, и у све остале божанствене и живототворне одежде светлости, живота и неисказаног спокојства, да би, као што је Бог љубав, радост, мир, доброта и милосрђе, тако и нови човек, по благодати, постао све то. И као што су царство таме и грех скривени у души до дана васкрсења, када се тамом, сада скривеној у души, покрива и само тело грешника, тако и царство светлости и небески лик – Исус Христос, сада тајанствено озарују душу и царују у душама светих. Они, међутим, остају скривени од људских очију и једино се душевним очима уистину може видети Христос до дана васкрсења, када ће се и само тело покрити и бити прослављено овом светлошћу Господњом, каква већ сада постоји у човечијој души, да би тада и само тело царевало заједно са душом, која већ сада у себе прима Царство Христово, будући успокојена и озарена вечном светлошћу. Слава Његовој дарежљивости и милосрђу. Он милује Своје слуге, просветљује их и избавља од царства таме, дарујући им Своју светлост и Своје Царство, Њему нека је слава и сила у векове! Амин.

One Comment

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.