ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ТРИДЕСЕТ ПЕТА БЕСЕДА
О СТАРОЈ И НОВОЈ СУБОТИ
 
У сенци Закона, датог посредством Мојсеја, Бог је заповедио да свако отпочине у суботу и да ништа не дела. Ово је представљало праобраз [праслику] и сенку истинске суботе, коју Господ дарује души. Душа која се удостојила да се избави од срамних и нечистих помисли суботује истинску суботу и почива истинским починком, не творећи ниједно мрачно дело и будући слободна од таквих дела. У оној суботи, која је била само праобраз, телесно су почивали, али су душе биле свезане злом и пороцима. Међутим, ова истинска субота је истински починак душе која не твори сатанске помисли и очишћена је од њих, која почива у вечном Господњем починку и у радости.
Бог је тада заповедио да и саме бесловесне животиње отпочину у суботу: вола нису стављали у јарам и на магарца нису полагали терет, јер су и саме животиње почивале од тешких послова. Тако је Господ, Који је дошао и подарио истинску и вечну суботу, одморио душу, обремењену и оптерећену бременима безакоња и нечистих помисли, душу која је творила дела неправде јер је била роб сурових господара. Господ ју је олакшао од неподношљиво тешких бремена, од испразних и нечистих помисли; скинуо је са ње тешки јарам неправедних дела и одморио је преморену нечистим помислима.
Господ позива човека на починак, говорећи: Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити (Мт. 11; 28). Оне душе, које се покоре и приђу, Он одмара од ових тешких и нечистих помисли које их оптерећују; оне престају да чине свако безакоње и суботују истинску суботу, угодну и свету, празнују духовни празник неизрециве радости и весеља и од чистог срца врше чисто и Богу угодно служење. То је истинита и света субота. Стога ћемо и ми молити Бога да и ми уђемо у овај починак, да отпочинемо од срамних, рђавих и испразних помисли; на тај начин, и нама ће бити могуће да служимо Богу од чистога срца и да празнујемо празник Светога Духа. Блажен је онај који уђе у такав починак. Слава Оцу Који је тако благоволео, и Сину и Светоме Духу у векове! Амин.

Један коментар

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.