НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ

 

ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
 

 
ЧЕТРНАЕСТА БЕСЕДА
О ТОМЕ ДА ОНИ, КОЈИ СУ БОГУ ПОСВЕТИЛИ ПОМИСЛИ И УМ, ЧИНЕ ТО У НАДИ ДА ЋЕ СЕ ПРОСВЕТЛИТИ ОЧИ ЊИХОВОГ СРЦА, ДА БОГ ТАКВЕ УДОСТОЈАВА ДА У СВЕТОСТИ И НАЈВЕЋОЈ ЧИСТОТИ ПРИСТУПЕ СВ. ТАЈНАМА И ДАРУЈЕ ИМ СВОЈУ БЛАГОДАТ; ТАКОЂЕ И О ТОМЕ ШТА БИ ТРЕБАЛО ДА ЧИНИМО МИ, КОЈИ ЖЕЛИМО ДА ДОБИЈЕМО НЕКО ОД НЕБЕСКИХ ДОБАРА И НАЈЗАД О ТОМЕ ДА СУ АПОСТОЛИ И ПРОРОЦИ СЛИЧНИ СУНЧЕВИМ ЛУЧАМА КОЈЕ ПРОЛАЗЕ КРОЗ ПРОЗОР. ОСИМ ТОГА, БЕСЕДА ПОУЧАВА И ТОМЕ ШТА ЈЕ САТАНСКА А ШТА АНЂЕЛСКА ЗЕМЉА – ЈЕР СУ ОБЕ НЕОПИПЉИВЕ И НЕВИДЉИВЕ
 
Свако дело које је видљиво у свету, твори се са надом да ће уследити корист од труда. И ако неко није потпуно уверен да ће се насладити због труда, онда му је бескористан и сам труд. Земљоделац сеје у нади да ће сабрати плодове, а док их очекује, подноси напоре. Тако је и речено: Који оре, треба у нади да оре (1. Кор. 9; 10). Ко узима жену, узима је у нади да ће имати наследнике. И трговац се ради добити отискује на море, предаје се извесној смрти. Тако и у Царству небеском човек, у нади да ће се просветлити очи његовог срца, посвећује себе удаљавању од житејских [овосветских] дела, проводи време у молитвама и прозбама, очекујући Господа да дође и да му се јави и да га очисти од греха који живи у њему.
Он се, међутим, не уздау свој труд и начин живота док не добије оно чему се нада, док не дође Господ и док не почне да обитава са њим у сваком осећању и дејствовању Духа. Када, пак, он окуси благодат Господњу и када се наслади духовним плодовима, биће скинут покривач таме и светлост Христова заблистаће и дејствоваће у неисказаној радости. Тада ће се уверити у велику љубав, имајући са собом Господа. Он се радује као трговац који је стекао добит, али је истовремено и скрушен и страхује од недаћа које му могу узроковати разбојници и нечисти духови, да се не догоди да ослаби и некако изгуби труд, док се не удостоји да уђе у небеско Царство, у вишњи Јерусалим.
Зато ћемо и ми молити Бога да свуче са нас старога човека и да нас још сада обуче у небескога Христа; на тај начин ћемо радосно и будући Њиме руковођени обитавати у великом спокојству. Желећи да потпуно окусимо Царство, Господ каже: Без Мене не можете чинити ништа (Јн. 15; 5).
Он је многе просветио и кроз апостоле. Будући и сами створења Божија, они су себи сличне слуге васпитавали тако да сваки постане брат и син Христов, да изврши нешто изврсно пред осталим људима, тј. да просветли само срце и сам ум и да помисли устреми ка Богу. На тај начин, Бог скривено даје срцу живот и помоћ и поверава му Самога Себе. Наиме, када човек оно што је у њему скривено, тј. ум и помисао, преда Богу, ничим се другим не бавећи и не занимајући, него се уздржавајући свим силама, тада га Господ удостоји да у светости и у много већој чистоти приступа Светим Тајнама, дајући му Самога Себе као небеску храну и духовно пиће.
Као што човек, који је стекао велико имање и има слуге и децу, једну храну даје слугама, а другу својој сопственој деци рођеној од његовог семена, јер деца наслеђују оца, и, будући слична свом оцу, једу заједно са њим. Тако чини и Христос, истински Господар: Он је све Сам створио и храни и зле и незахвалне; она, пак, чеда, која је родио од Свога семена, којима је подарио Своју благодат и у којима се уобличио Господ, Он превасходно пред други људима храни Својим сопственим спокојем, Својом храном и јелом и Својим пићем и Самога Себе даје њима који обитавају у заједници са својим Оцем, као што каже Господ: Који једе Моје Тело и пије Моју Крв, у Мени пребива и Јау њему (Јн. 5; 56), и неће видети смрт, јер они имају истинско наслеђе као синови рођени од Оца небеског и живе у дому свога Оца, како каже Господ: Роб не остаје у кући вавек, а син остаје вавек (Јн. 8; 35).
И зато, ако и ми хоћемо да будемо рођени од небеског Оца, онда смо превасходно дужни да пред осталим људима покажемо усрдност, труд, ревност, љубав и добар начин живота, дужни смо да пребивамо у вери и у страху, као они што желе да задобију толика добра и да постану наследници Божији. Господ је мој део наследства и чаше (Пс. 16; 5). Видевши добру вољу и трпљење, и Господ ће у таквом случају показати Своју милост, очистивши нас небеском речју, а обамрле и пропадљиве помисли оживотворити и васпоставити прекрасним житијем и учењем апостола. Једна твар храни и оживотворава другу, као што се хране и оживотворавају семена пшенице или јечма када се то заповеди облацима, киши и сунцу, који су такође твари. Међутим, као што постоји светлост која само улази кроз прозор, а постоји и сунце које излива луче на читаву васељену, тако су и пророци били светиљке само за свој сопствени дом, за Израиљ, док су апостоли послужили као сунца која озарују све, у свим деловима света.
Постоји земља на којој живе четвороношци, и постоји земља у ваздуху, по којој ходају и живе птице; ако оне пожеле да стоје или да ходају по овој земљи, постоје ловци који их хватају. Постоји и земља за рибе, а то је морска вода. Свака животиња, ма где да се родила – на земљи или у ваздуху, тамо има станиште, храну и починак. На тај начин, постоји и сатанска земља и област, тј. место где живе, ходају и почивају тамне силе и зли духови, а постоји и лучезарна земља Божанства, где ходају и почивају војске анђела и светих духова. И као што мрачна земља не може да буде видљива или примећена очима овога тела, тако је и лучезарна земља Божанства и неприметна и невидљива телесним очима, али је видљива за људе духовне; чистом оку срца су, пак, видљиви и сатанска земља таме и лучезарна земља Божанства.
Према казивању световних мудраца, постоје огњене горе јер је у њима пламен, и тамо постоје животиње, сличне овцама; да би их ухватили, праве гвоздене обруче и бацају и спуштају у ватру удице. Будући да овим животињама ватра даје и храну, и пиће, и починак, и узрастање, и живот и да им замењује све, ако их извучеш на други ваздух, оне умиру. Када се запрља њихово крзно, оне се не чисте у води, него се перу у пламену и постају чистије и беље. Тако и хришћани за своју храну имају онај небески огањ; он је за њих починак, он их чисти и пере и освештава њихова срца, он чини да узрастају, он је за њих и ваздух и живот. Чим изађу одатле – они пропадају због злих духова. И као што умиру тамошње животиње када изађу из ватре, као што угину рибе које се извуку из воде, као што се угуше четвороношци бачени у море, и као што пернате птице, ходајући по земљи, падају у руке ловцима, тако се и душа, која не остане на оној земљи, гуши и пропада; уколико оним божанственим пламеном не замени храну, пиће, одећу, очишћење срца и душевно просветљење, уловиће је и погубити зли духови. Испитајмо брижљиво и ми да ли смо засејани на оној невидљивој земљи и да ли смо засађени у небеском винограду? Слава великом милосрђу Божијем! Амин.

Један коментар

  1. роса петровић

    сада сам простудирала ове Беседе до краја и оне су ми разјасниле толико неразумљивих појава и компликација у мом молитвеном животу…дакле свако ко покушава да се учи сталној молитви, требало би да прочита ову књигу, да се не би збунио због многих парадоксалних осећаја, заблуда и погрешне самоуверенсости као и прелести, које су обавезна замка нама почетницима у вери.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *