NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
IMA JOŠ DOBROG SVETA
 
U jednom listu izašlo je pre nekoliko godina pismo neke devojke koje je glasilo:
„Pomozite mi, previše sam kažnjena…
Kao učenica zabavljala sam se s nekim mladićem, koga sam volela, ali on me je napustio. Posle nekoliko meseci rodila sam njegovo dete, a on se oženio drugom…
Porodica i rodbina me se odrekla. Obratila sam se referentu za socijalno staranje, ali i on me je izružio i isterao iz kancelarije.
Sada radim povremeno u tuđim kućama, dok mi dete satima i satima ostaje samo i nema koga da ga pričuva ni da ga nahrani.
Nalazim izvesnu utehu kad uđem u crkvu, premda možda i nisam dostojna prekoračiti crkveni prag. Tu se molim Bogu da se nađe neka starija osoba koja bi možda primila moju jadnu devojčicu u svoj dom.
Bila sam dobra učenica i volela bih da mogu produžiti makar večernju školu.
Previše su me svi kaznili, ostavivši me potpuno samu.
Pomozite mi nekako!“
Redakcija lista je objavila ovo pismo, nešto zbog tog nesrećnog deteta, a još više da bi to pismo služilo kao opomena drugim devojkama koje su izložene sličnim opasnostima.
Preko svakog očekivanja, ta devojka, koja nije našla razumevanja kod onoga koga je volela, ni milosti kod svojih roditelja i rodbine, našla je razumevanje kod tuđeg dobrog sveta.
Neki su preko toga lista poslali za nju priloge u novcu. Nije čudo što je neki lekar poslao jedan veći prilog, ali je dirljivo da je poslala prilog i neka sirota žena koja se u pismu izvinjava što ne može poslati više, jer ni sama nema stalnog zaposlenja.
Drugi su ponudili da prime dete na čuvanje i izdržavanje, dok se mati ne snađe i ne završi školu.
Nije možda čudno što su se za to javile neke usamljene osobe i porodice bez dece, ili s malo dece. Nije neobično ni što se javila neka bolničarka koju je otac napustio kad joj je bilo dve godine i čija se majka mučila kao i ova nesrećna devojka.
Ali je uredništvo lista iznenadilo pismo neke žene koja piše:
„Meni je mnogo žao te devojke i njene kćerčice, pa premda ja i moj muž imamo petoro dece, voljni smo da uzmemo i to siroče, pa neka ih bude šestoro“.
Najveće je ipak iznenađenje priredilo pismo nekog čoveka iz dalmatinske Zagore koji ima desetoro svoje dece i traži da primi jedanaesto.
Svi su se u uredništvu toga lista nagnuli nad pismom da se uvere da li je baš taj broj napisan. Broj je bio tačan.
„Primio bih da izdržavam to dete bez ikakve nadoknade – za zdravlje svoje dece“, pisalo je na kraju.
Na ovome svetu ima mnogo ravnodušnih, sebičnih i zlih. Ali, još uvek ima i mnogo dobrog sveta. Možda više nego što mi i slutimo. I često onde gde najmanje slutimo.

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *