ТИХИ ГЛАС

 
Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић)
ТИХИ ГЛАС

 
НА ДОЧЕКУ ЈЕРУСАЛИМСКОГ ПАТРИЈАРХА У МАНАСИЈИ
 
Ваше Блаженство,
Ваша Светости,
Ваша Високопреосвештенства,
Драги наши гости!
Добро дошли у нашу – богату камењем – Манасију!
Ова је црква подигнута још почетком XV века. Тада је била једна од најлепше украшених богомоља у Србији, пуна блиставих ореола и златних сасуда. Али … време, ратови и непријатељи учинили су своје, те сада прилично жалосно изгледа.
Овај утврђени манастир је подигао – као свој маузолеј – један млади и даровити српски владар, а византијски зет – деспот Стефан Високи. Отац му је погинуо у бици на Косову још док је Стефан био малолетни дечак. Србијом је тих година управљала Стефанова мајка. У њиховом је пак двору живела, као избеглица, њихова рођака, бивша деспотица из Сера, Јелена – Јефимија. Та је деспотица Јелена – Јефимија била по мајци византијског порекла. Била је за оно време високо образована и, уз то, изузетно даровита књижевница. Неколико њених изврсних и надахнутих књижевних радова сачувало се све до данас. Она је била Кнегињи – Стефановој мајци – саветница, а Стефану – учитељица.
Стефановом образовању су припомогли и образовани људи – бегунци и емигранти с југа, тако да је овај млади и даровити наследник престола рано постао велики љубитељ књиге и образовања. Кад је стасао и постао владар, основао је овде у Манасији чувену “Ресавску школу”, у којој су радили на књизи најчувенији наши писци и емигранти који су нашли склониште у Србији. У паперти ове цркве изложен је по један лист из књига које су у тој “Ресавској школи” писане.
Деспот Стефан је изградио и град Београд, који је у његово време постао престоница наше земље.
На средокраћи између Истока и Запада, деспот Стефан је био под утицајем источног исихазма, који се развио захваљујући светом Григорију Палами и његовим ученицима, али је Деспот истовремено био и под утицајем тадашњег западног витештва и ритерства. У доба исихазма подизане су цркве посвећене Преображењу и Таворској светлости, као и цркве посвећене Силаску Светога Духа на Апостоле. Овај је Деспотов маузолеј посвећен управо празнику Духова, а недалеки манастирић Сисојевац Светом Преображењу Господњем. Исихазам није сметао деспоту Стефану да буде на равној нози и са западним витезима. На сабору европских племића у Угарској, својим изгледом и манирима “сијао је деспот Стефан као месец међу звездама”, записао је један од летописаца његовог времена.
На жалост умро је млад, и после његове смрти почело је у Србији да буде све теже и теже. Овај храм, Деспотов маузолеј, је некако очуван, гробница му је ту у паперти; али су монаси, за време дугогодишњих ратова, разарања и бежања, склонили Деспотове мошти за нас незнано куд …
Ваше Блаженство, Ви сте први јерусалимски патријарх који је посетио ову нашу средњовековну светињу, и то ће бити записано у аналима нашег манастира као изузетно знаменити догађај. Ми смо пак са Његовом Светости Патријархом српским г. Германом пре двадесет и три године имали част да посетимо Свети Град Јерусалим и постанемо хаџије. Манасијска игуманија мајка Параскева и три манасијске сестре су такође хаџике. Нека да Бог да се још који пут сретнемо и заједнички Богу помолимо!
Вашој Светости, и нашем Патријарху, као и целој Вашој високој пратњи радосно кличемо из свег срца: Ис пола ети, Деспота!
(Јуни 1982. год.)

One Comment

  1. Какве Христове јунакиње!…… А са чим ћу ја грешни изаћи пред Господа……Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј мене грешног!