ТИХИ ГЛАС

 
Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић)
ТИХИ ГЛАС

 
О СВЕТИМ АНТИМИНСИМА
 
Они који су јутрос дошли пре свете литургије имали су прилику да присуствују једном обреду који сваки епископ врши обично само једном у животу. Тај је обред – освећење светих антиминса.
Антиминс је четвороугаоно, обично ланено платно на коме је црном бојом насликано Христово полагање у гроб. У то платно ушивају се делићи моштију светих мученика и помазују светим миром. На том платну – светом антиминсу – после свештеници служе свете литургије.
У прво време наше вере цркве су подизане на гробовима светих мученика, оних који су пострадали за Христа. Касније су мошти светих мученика стављане у свете трпезе у олтару на којима свештеници служе. Али, како су кроз историју хришћани често нападани и за време св. литургија и морали склањати свете дарове, ушло је у обичај да се мошти светих мученика ушивају у ланено платно, па је на томе платну служена света литургија. За случај да наиђу непријатељи, свештеник је увијао свете дарове у то платно и склањао их од непријатељског оскврњења. После је ушло у обичај да свештеник не може служити свету литургију без тог платна у коме су ушивене свете мошти.
Помислиће неко: Било је, ето, времена када се за Христову веру гинуло, када су постојали свети мученици. Данас ће ретко ко претрпети и најмању нелагодност за веру: саслушање што се дао прилог за цркву, пребацивање што је дете рецитовало о Светом Сави, изношење на конференцију због културне “заосталости и сујеверја”…
Па ипак, мученика за веру има и у наше време.
У првом светском рату убијено је близу 600 свештеника, не толико што су били Срби, него што су били свештеници.
И у другом светском рату је убијено такође близу 600 свештеника. И они нису побијени само зато што су били Срби, него што су били православни свештеници.
Па и многи од оних 700. 000 Срба побијених у току другог светског рата, особито у Хрватској и Војводини, нису побијени и поклани само што су били Срби, него и што су били православни хришћани.
Ових дана објављено је у штампи како је за време другог светског рата хришћански, мученички и самопрегорно завршила живот једна монахиња.
За време рата Француска је била окупирана као и Југославија. Али и тамо су – као и код нас – постојале снаге отпора. Једна млада жена која је имала дете од једва десетак месеци ухапшена је као припадница покрета отпора и осуђена на смрт. У ноћи уочи погубљења дошла је у њену ћелију једна калуђерица у намери да је наговори да се исповеди и причести. Млада жена није хтела ни да чује и роптала је на Бога што је одваја од детета, њу препушта смрти а дете неизвесности. Онда је калуђерица одједном предложила да њих две промене хаљине и да млада жена побегне из затвора у монашким хаљинама. Договорено – учињено. Жена је у монашким хаљинама мирно изашла из затворске зграде, а монахиња је у пет часова изјутра изведена у световним хаљинама и стрељана.
Нико није знао шта се догодило.
Она осуђеница коју је калуђерица спасла жртвовавши свој живот, распитала се касније и дознала да се монахиња звала – сестра Јелена Каравајева, да је била пореклом Рускиња и да је издала неколико збирки песама.
Француска влада је ту калуђерицу после рата прогласила за народног хероја и издала поштанске марке с њеним ликом.
Има, значи, великих хришћана и мученика и у наше време.
Било је у последњем рату примера херојства, било је примера пожртвовања, али мислим да је ова сирота Рускиња монахиња учинила што није учинио нико: жртвовала је свој живот да би спасла једну непознату осуђеницу која је пред њом заплакала за својим дететом.
Заиста, ретко је ко у стању да изврши тако велико дело као један велики хришћанин.
Нека молитве те свете душе, наше савременице, буду са нама.
Нека буду са нама молитве мученика чије смо мошти јутрос ставили у свете антиминсе.
Нека на њима наши свештеници служе службе Божје. Молитва им угодна била и ваљала пред престолом Господњим, пред Судијом праведним.
Нека су благословене и оне цркве у којима ће се на овим антиминсима служити. Где год је која, нека нам буде лепа и окићена, души на утеху, невољнима на помоћ, а свакоме на радост!
Данашњи свети Арханђео нека буде на помоћ свима нама и свакоме брату хришћанину који се крстом крсти, Бога верује и свеце светкује – у све дане живота нашег. Амин.

One Comment

  1. Какве Христове јунакиње!…… А са чим ћу ја грешни изаћи пред Господа……Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј мене грешног!