ТИХИ ГЛАС

 
Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић)
ТИХИ ГЛАС

 
ПРЕДГОВОР ТРЕЋЕМ ИЗДАЊУ “ТИХОГ ГЛАСА”[1]
 
Јеромонах, а потом епископ браничевски Хризостом рано се прочуо као изванредни беседник. Његове, у почетку ретке, беседе врло су радо слушане, јер он није препричавао еванђелске текстове, иако их је користио, већ су Владичине беседе у нашем сиромашном и застарелом начину проповедања, представљале “све ново.”
Скромни и сувише осетљиви Владика, нарочито када је била у питању његова необична личност, није у почетку бележио и објављивао своје беседе, а што је била велика штета. Да је био мало мање критичан према себи и својим проповедима, ми бисмо данас имали много већу збирку његових златословних беседа. А и ово што је објављено у књизи “Тихи Глас”, угледало је света захваљујући онима који су га охрабривали да и тај свој дар не ставља “под мерицу, него на свећњак ” Прво издање “Тихог Гласа” појавило се 1986. године, у време, дакле, када је тихи глас епископа Хризостома постајао још тиши, а он се већ спремао да се “прибере к роду своме.” Радост свих оних који знају да се добро радују, а посебно поштовалаца епископа Хризостома, била је неизмерна. Књига Владичиних беседа, чији је тираж био 2. 000 примерака, ушао је у домове православних верника за месец дана и она се нигде више није могла набавити. Друго издање ове књиге, фототипско и исправљено, опет у издању Браничевске епархије, нестало је на тржишту у рекордном времену.
Недавно објављена споменица “Епископ Хризостом – живот и рад” пробудила је поново интересовање за Владичину збирку беседа “Тихи глас” која се, већ извесно време, не може набавити ни у антикварницама. Стога је Свети архијерејски синод Српске православне цркве одлучио да објави и треће издање “Тихог Гласа” с тим да оно чини издавачку целину са споменицом “Епископ Хризостом – живот и рад” Књига је, дакле, у техничком погледу прилагођена споменици – већег је формата и сличног ликовног решења. Сам текст остао је непромењен (исправљене су само штампарске грешке пропуштене у првом издању са ког је ово треће, синодско издање, фототипски умножено), али је књига богатије опремљена и садржи знатно већи број фотографија, од којих се многе објављују први пут.
 
САВА, епископ шумадијски
 
И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус, али Господ не бјеше у трусу; а иза труса дође огањ, али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. И то бјеше Господ.
 
I Књ. о царевима 19, 11-12.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Прва архипастирска беседа одржана после хиротоније у Саборној цркви у Београду.

One Comment

  1. Какве Христове јунакиње!…… А са чим ћу ја грешни изаћи пред Господа……Господе Исусе Христе Сине Божји, помилуј мене грешног!