NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
PRILIKOM OSVEĆENJA KAPELE NA CENTRALNOM GROBLJU U BEOGRADU
 
Kada je u staro vreme car Solomon bio sazidao hram u Jerusalimu, on je pao na kolena, podigao ruke svoje nebu i rekao:
„Gospode Bože, nebo i nebesa nad nebesima ne mogu Te obuhvatiti a kamo li ovaj hram koji Ti sazidah. Ali neka budu, Gospode, oči Tvoje otvorene nad hramom ovim danju i noću. Čuj molbe naroda svog kojima će se moliti na ovom mestu; čuj, i smiluj se!“
Tu istu molitvu možemo uputiti Bogu danas i mi:
Pogledaj, Gospode, na ovaj skromni hram, čuj molitve koje će Ti se sa ovoga mesta uzdizati, čuj i smiluj se!
Dolaziće ovamo u crno zavijene žene i paliće sveće za duše onih čija tela leže oko ove kapele i kroz suze će se moliti da im olakšaš bol i da ih utešiš. A Ti, Gospode, čuj i smiluj se! Podigni veru, ublaži tugu, okupaj u suzama ucveljenu dušu, olakšaj bol i daj da ožalošćeni izađe iz ove crkvice utešen, i ohrabren, i umiren.
Svratiće možda u ovu kapelu neki nevoljnik i bednik koji se nije umeo među ljudima snaći, koga su svi odbacili i kome je život postao gorak i težak. Doći će ovamo i potužiće Ti se. A Ti, Koji jedini svakog razumeš i žališ i voliš, čuj i smiluj se! Izbavi nevoljnoga i upravi ga na pravi put.
Svratiće u ovu kapelicu i ljudi koji su posrnuli, koji su u životu gomilali bezakonje na bezakonje i greh na greh i očajno zapleli sebe. Doći će ovamo i potužiće se da ne mogu više da žive životom kojim su živeli i moliće se za pomoć da se izvuku iz blata u koje su zapali. A Ti, Gospode, čuj i smiluj se! Prihvati ih, razdreši, očisti, uputi.
Doći će ovamo i poneko ko ide pravim putem, koji čini dobro a uzvraća mu se zlom, koji čini pravdu a uzvraća mu se nepravdom, koji se trudi da nikome ne učini ništa na žao a kome ipak ljudi zagorčavaju život i ne daju mu mira ni pokoja. Doći će zbunjen i moliće se za pomoć i ohrabrenje. A Ti, Gospode, čuj i smiluj se! Daj snage pravedniku da izdrži na svome putu i da ne klone duhom, nego da i dalje visoko drži zastavu dobra i pravde u ovome svetu zla i nepravde.
Poneko od nas dopratiće možda ovamo hladno telo nekoga od svojih koga je više svega voleo. Slomljen od tuge stajaće kraj kovčega i nemo će se moliti za spas duše umrlog i za umirenje svog ranjenog srca. A Ti, Gospode, čuj i smiluj se! Ojačaj još većma ljubav živih prema umrlima i daj da bol očisti dušu i oplemeni srce.
Jednoga dana doneće možda ovamo u mrtvačkom sanduku i nekoga od nas koji danas prisustvujemo osvećenju ove kapele. Ko zna da li će se tada naći neko oko koje će zaplakati za nama, ko zna da li će se čija molitva – sem sveštenikove – podići tada za nas. Zato se još sada molimo: Kad nam smrt bude zakucala na vrata, daj Gospode da je mirno primimo i kad stupimo na prag večnosti daj da nam ruke budu čiste od greha i duša puna ljubavi i mira, te da Te i mi zajedno sa svima svetima i sa anđelima Tvojim dostojno slavimo – Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i kroz svu večnost – Amin.

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *