ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
О ТАЈНИ СВЕШТЕНСТВА
 
Свештенство је света тајна у којој Дух Свети кроз молитву и полагање руку од стране епископа за време свете Литургије даје правилно изабраноме лицу благодат за вршење светих тајни и руковођење стада Христовог у вери и побожности.
О таквој природи тајне свештенства сведочи ап. Павле када пастирима Цркве Ефеске каже: “Пазите, дакле, на себе и на све стадо, у коме вас Дух Свети постави за епископе, да пасете Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом”.[1] И још: “Тако да нас држе људи као слуге Христове и вршитеље тајни Божјих”.[2]
Постоје три главна степена свештенства: епископски, презвитерски и ђаконски.
Епископски чин је најглавнији, јер епископ има пуноћу благодати свештенства. Он не само да има право да врши све свете тајне, и да освећује свето миро, него има власт да путем рукоположења даје и другима благодат за вршење светих тајни. Епископ је у својој области (епархији) врховни свештенослужитељ, врховни учитељ вере и врховни старешина над свима хришћанима.
Презвитерски или свештенички чин је нижи од епископскога и у потпуној зависности од овог. Свештеник добија од епископа право и власт да врши свете тајне и да духовно руководи паству. Свештеник не може вршити ни тајну посвећења (рукоположења) свештеника, ни освећење мира, ни освећење антиминса.
Ђаконски чин је најнижи. Ђакон је само помоћник епископу и свештенику при вршењу светих тајни и богослужења, особито свете Литургије.
О власти епископа говори Апостол: “3ато те оставих у Кршу, да поправиш што је недовршено и да поставиш свештенике по свима градовима”.[3] И још: “Руку брзо не мећи ни на кога”.[4] Дела, Апостолска сведоче да су свети Апостоли сами изабрали и рукоположили првих седам ђакона[5] и презвитере и епископе у свакој Цркви[6].
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Д.Ап.20,28.
  2. 1.Кор.4,1.
  3. Тит.1,5.
  4. 1.Тим.5,22.
  5. Д.Ап.6,1-7.
  6. Д.Ап.14,23; 20,28.

One Comment

  1. hvala