ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
О ЦРКВЕНОЈ ЈЕРАРХИЈИ
 
Као видљива богочовечанска заједница Црква се састоји из јерархије и верника, пастве. Они чине једну целину – тело Христово. Спаситељ је установио јерархију и предао јој богочовечанску власт: да свештенодејствује, учи и управља. Јерархија продужава дело Спаситеља и светих Апостола. Пошто је човек подложан смрти, те стога не може бити постојана глава Цркве, то Господ Христос, као глава Цркве, управља Црквом преко Светих Отаца.
Црквена јерархија води порекло од самога Господа Христа и од Духа Светога који је сишао на Апостоле. И отада се црквена јерархија непрестано продужава у Православној Цркви кроз рукоположење у тајни свештенства.[1] Спаситељ је сам изабрао Апостоле и дао им право и власт да проповедају Еванђеље, свештенодејствују и управљају. Њима је, по васкрсењу свом, рекао: “Као што Отац посла мене, и ја шаљем вас. И кад ово рече, дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите грехе, опростиће им се; којима задржите, задржаће им се”.[2] Њима, својим иза-браницима, Oн је дао неограничену, божанску власт, рекавши им: “Што год свежете на земљи, биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи, биће раздрешено на небу”.[3] Пошто је обећао Апостолима да ће бити с њима “у све дане до свршетка века”,[4] Спаситељ је тиме објавио да ће се служба Апостола продужити и после њих, путем епископског наслеђа или прејемства, све до свршетка света.
Опуномоћени од самог Спаситеља да јерархијску власт преносе на своје наследнике путем рукоположења, Апостоли су постављали своје наследнике – епископе, да врше њихову службу. При томе су им давали нарочиту благодат кроз рукоположење,[5] објављујући да их у Цркви поставља за епископе сам Дух Свети.[6] Ови наследници светих Апостола предавали су своја права и дужности својим наследницима, а ови опет својим, и тако се, кроз непрекидно наслеђе, апостолско рукоположење непрекидно продужава до данас, и продужаваће се до свршетка века. Да би се очувала пуноћа и чистота ове богодане власти и права, Апостоли су давали својим наследницима најподробнија упутства о томе “како треба живети у дому Божјем – Цркви Бога живога, која је стуб и тврђава истине”.[7]
Учење Светог Откривења јасно показује да се циљ Цркве постиже помоћу црквене свештене јерархије. То значи да је јерархија неопходна у Цркви и да без ње не може бити Цркве, јер без ње не би могла Црква обављати своју спасоносну службу. Стога је дужност пастве да се повињава јерархији и помаже јој; али је и дужност јерархије да се брине о верницима. Апостолски ученик, св. Игњатије Богоносац, пише хришћанима: “Старајте се да се повињавате епископу, презвитерима и ђаконима, јер ко се њима повињава, повињава се Христу, који их је установио; а ко им се противи, противи се Христу Исусу”.[8]
Црквом невидљиво управља сам Спаситељ, као глава Цркве, и Дух Свети. Апостоли нису глава Цркве, већ слуге Христове и служитељи Цркве. Црквом Христовом на земљи видљиво управља црквена јерархија, тј. епископи са свештеницима и епископски сабори. Највећу и највишу власт у Цркви претстављају Васељенски Сабори. Одлуке Васељенских Сабора су обавезне за све хришћане свих времена. У управљању помесним Црквама епископи тих Цркава има-ју се у свему држати учења и правила Светих Апостола, одредаба Св. Васељенских Сабора и прописа Светих Отаца. Никакав папа не постоји као глава Цркве, јер је једина глава Цркве и на небу и на земљи Богочовек Исус Христос.
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Ср. Еф.4,11-12; Д.Ап.20,28; 1.Пет.5,2-3; 2.Тим.4,2, 5; Тит.1,5.
  2. Јн.20,21-23.
  3. Мт.18,18.
  4. Мт.28,20.
  5. Д.Ап.14,23.
  6. Д.Ап.20,28; ср. 1.Пет.5,2-3; 2.Тим.4,2. 5; Тит.1,5.
  7. 1.Тим.3,15.
  8. Ad Philad. с. 52.

One Comment

  1. hvala