НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
2. ТАЈНА СПАСИТЕЉЕВОГ КРШТЕЊА И ТАЈНА СПАСЕЊА
 
Крштење Господа Христа на Јордану има свечовечански значај. Као безгрешан, Господ Христос није имао потребе да сс крсти Јовановим крштењем покајања. Али као нови родоначелник човечанства, који је узео на себе све грехе света,[1] Он се крштава ради спасења људи. Јер, као што је ради људи постао човек, тако се ради људи и крштава да би у води сахранио прљавштину оних који су се имали препородити вером и Духом.[2]
У крштењу Господа Христа крштава се сва људска природа на тајанствен начин, јер све што је Богочовеково преноси се на род Људски силом његове Божанске Личности. По учењу св. Отаца силазак Духа Светога на Богочовека при крштењу на Јордану био је силазак на нас, јер Он носи наше тело.[3]
Богојављење је дан нашег спасења,[4] јер Христово крштење на Јордану има општечовечански и космички значај. Крштењем се Христовим освећује вода и са њом сва твар; освећује се човек и са њим сав род људски.[5]
Црква назива Богојављење празником Просвешченија, тј. празником просветљења, просвећења, озарења. Јер се у Христовом крштењу просветљује људска природа, избавља сс од таме греха и облачи у божанску одећу непролазности.[6] Крстећи се од Јована, Христос је сав свет, и споља и изнутра, обасјао божанском светлошћу.[7]
Грех је на све људе навукао смрт; божанским крштењем својим Господ Исус даје свима бесмртност.[8] Крстивши се, Он је нашим душама подарио бесмртност,[9] и обукао људску природу у одећу бесмртности.[10]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Јн.1,29.
  2. Јевтимије Зигабен, Comment, in Matth., cap. 3, vers. 15; P. gr. t. 129, col. 169 C.
  3. Cp. св. Атанасије Велики, Contra arian., Oral. I, 47; P. gr. t. 26, col. 108 C, 109 C; ib. 48, col. 112 C-113 A.
  4. Св. Григорије Богослов, Orat. 40, 1; P. gr. t. 36, col. 360 A.
  5. Св. Григорије Ниски, In baptismum Christi; P. gr. t. 46, col. 580 B. „Зашто се, пита св. Златоуст у својој беседи на Богојављење, Богојављењем се не назива дан у који се Господ Христос родио Heгo дан v који се крстио? Данашњи дан јесте дан у који се Он крстио и осветио природу вода. Стога на данашњи празник сви захватају воду (св. водицу). односе је у домове н чувају у току целе године, пошто су данас освећене воде, и дешава се очигледно чудо: ова се вода не квари од дугог стајања, него, захваћена данас, она целу годину, а често и две и три године остаје читава и свежа, и после толиког времена не уступа води која je тек захваћена са извора. Зашто се, дакле, овај дан назива Богојављењем? Зато што је Господ Христос постао познат свима не када се радио него кад се крстио. До овога дана Oн није био познат многима“. (De baptismo Christi; P. gi. t. 49, col. 365, 366).
  6. Богојављенска песма 2 јануара на јутрењу.
  7. Богојављенска песма 8 јан. на јутрењу.
  8. Тамо.
  9. Богојављенска песма 9 јан. на вечерњу.
  10. Богојављенска песма 5 јан. на вечерњу.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *