ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
2. ИСУС ХРИСТОС – ИСТИНИТИ ЧОВЕК
 
Да је Исус Христос био само истинити Бог а не и истинити човек, Он не би могао на онако реалан начин ући у историју човечанства нити значити за човека оно што сада значи. Да није био прави човек, човек са разумном душом и телом, Господ Исус би остао изван оквира људског живота и историје и с правом би сва повест о Њему била оглашена за мит а Он увршћен у митска бића. Једино телесном, опипљивом, човечанском реалношћу своје личности Господ Исус је могао створити Нови Завет, јавити се као стварни одговор на сва питања људског духа, и остати за људе незаменљива вредност и једина утеха. Да Господ Христос није био човек не би било еванђелске историје. Само из физичке, човечанске стварности Христове личности потекла je, и непрестано истиче, историјска стварност Хришћанства као једине благе вести (“еванћеља”) у овом свету. Исус Христос – истинити човек, извор je те стварности; уклони ли се тај извор, пресахнуће река хришћанске вере.
Да није био истинити човек Исус Христос не би могао основати Хришћанство као историјску стварност и силу, јер се на бајци, на привиђењу, на миту не би могла сазидати огромна зграда историјског Хришћанства. Зар би прости, некњижевни, сиромашни рибари галилејски пошли за Господом Исусом, да Он није био стваран човек, човечански стваран у свима својим делима, А1ислима, речима и целокупном животу? И зар би они у име привиђења и помоћу привиђења могли запалити свет новом вером? Еванђеља су исувише проста, исувише непосредна у својој историјској стварности и реализму. Она не доказује човечанство Исусово већ га показују, констатују, описују као најобичнију стварност. Нико у еванђељима није посумњао да је Исус истинити човек. To je чињеница ван спора. Да није био прави човек, зар би Исус могао бити онако привлачна личност за неизбројне масе простордачног народа, и онако мрско биће за фарисеје и књижевнике? Нису ли се ови дан и ноћ ломили и трудили како да окриве, ухвате и убију, сигурно не Исуса – привиђење и утвару, већ Исуса – човека стварног, очигледног, чудотворног, земаљског?
Њему су савремени непријатељи оспоравали Божанство, али Mу нико није оспоравао човечанство. Оно је толико ван спора, да су његови непријатељи само на једном радили: да Га убију, и на тај начин ослободе себе страшне стварности и присутности његовог тела. У коликој је мери Господ Христос истинити човек да се лако уочити ако се, макар у главним потезима, прегледају чињенице Новог Завета, чињенице, изражене у догађајима, доживљајима, делима, речима Господа Исуса и његових светих ученика.
Сва проповед Апостола није друго до непрекидно сведочење очевидаца о историјској стварности и истинитости Исуса Христа као правога Бога и правог човека. У њих je сва вера у Господа Христа и све учење о Њему засновано на њиховом личном искуству и личном осведочењу. Стога они и наглашавају да je у њих све засновано на историјској стварности а не на измишљотинама и бајкама: “Ми вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа идући за бајкама вешто измишљеним, него сами бесмо очевици Његовог величанства.[1] Као очевици и пратиоци Бога у телу Апостоли само сведоче оно што су видели и чули.[2]
Апостолство се састоји у том сведочењу. Када се узноси на небо, сам Спаситељ оставља својим ученицима као своју последњу жељу: да буду сведоци Његове личности, живота и рада.[3] Историјска стварност Бога и човека Исуса, његов рад и учење јесте оно што су они као Исусови пратиоци и сведоци “ушима својим чули, очима својим видели, рукама својим размотрили и опипали”.[4] Стога они, када им противници забрањују да спомињу име Исусово, неустрашиво изјављују: “Ми не можемо не говорити што видесмо и чусмо”.[5]
Свето Откривење приказује и описује Господа Исуса као истинитог, потпуног и савршеног човека, али човека који се од свих осталих људи одликује: 1) тиме што је на натприродан начин рођен од Свете Дјеве и Светог Духа, и 2) што је безгрешан.
1. У погледу натприродног рођења Његовог од Пресвете Дјеве Богородице, нама се у Откривењу даје чињеница, али се не објашњава на који је начин обављено то свето рођење (в. Лк.1,26-55; 2,4-16; Мт.1,18-25). Због овог богочовечанског рођења Христовог Света Дјева се слави као истинска Богородица.
2. Друга одлика Господа Исуса као човека јесте савршена безгрешност, односно савршена светост. Сва историја Исусовог земаљског живота сведочи о томе. Све што је људско, све – осим греха, нашло је у Исусу свој савршени живот и свој савршени израз. Иако прави човек, Исус је био слободан од прародитељске греховности, јер је рођен на натприродан начин. Његов живот на земљи био је живот апсолутне светости и безгрешности. Чак и најљући непријатељи његови, фарисеји, нису га могли окривити за грех ни онда када их је Он отворено и јавно питао: Који ме од вас кори за грех”.[6] Очевици и сведоци Исусовог земаљског живота и рада, свети апостоли, тврде: Греха у њему нема,[7] Он не знађаше греха,[8] Он греха не учини, нити се превара нађе у устима његовим.[9]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. 2.Пет.1,16.
  2. Д.Ап.1,21-22.
  3. Лк.24,48; Д.Ап.1,8.
  4. 1.Јн.1,1.
  5. Д.Ап.4,20; ср. 1.Јн.1,3.
  6. Јн.8,46.
  7. 1.Јн.3,5.
  8. 2.Кор.5,21.
  9. 1.Пет.2,22; ср. Ис.53,9.

One Comment

  1. hvala