НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Основи православља » ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА (ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)

 

Проф. Велимир Хаџи-Арсић

ТАЈНЕ ВЕРЕ И ЖИВОТА
(ОСНОВНО БОГОСЛОВЉЕ)
 
б) БОГОЧОВЕКОВА ПОБЕДА НАД ГРЕХОМ, CMPТИ И ЂАВОЛОМ
 
Греси су производ ђавола. Безгрешни Богочовек је победио не само грехе него и самога творца грехова – ђавола. Да то није учинио, његова победа над грехом не би била ни потпуна ни стварна, јер би био као онај који реку пресушује на средини тока или на увору а не на самом извору. Сав богочовечански домострој спасења има за циљ: победу над ђаволом као над врховним творцем и самобитним оцем греха и зла. Стога апостол Павле вели: „Пошто људи имају тело и крв, тако и Бог Логос узе удела у томе да смрћу сатре онога који има државу смрти, то јест ђавола“.[1]
Каво је силан и страшан тиме што има силу смрти, што господари и располаже смрћу. А сила смрти јесу греси. Сваки је грех једна мала смрт; а сви греси скупа сачињавају смрт бескрајну и вечну. У клици својој сваки је грех од ђавола. Бог Логос се и јавио у овом свету као човек да сатре ђаволе, његову силу – грехе, а кроз њих и саму смрт (Јев.2,14-15).
Да је смрт уништена, вели св. Атанасије Велики, и да је крст постао победа над њом, и да опа нема више силе, него да је створио мртва, знак и доказ тога је то што је сви ученици Христови ниподаштавају, сви ударају на њу и не плаше је се, већ је крсним знаком и вером у Христа газе као мртву. У старо време, пре божанског доласка Спаситељевог, смрт је била страшна и самим светитељима, и сви су оплакивали мртве као пропале. А сада, пошто је Спаситељ васкрсао тело, смрт више није страшна, него је сви који верују у Христа потиру као ништа, и више воле да умру него да се одрекну вере у Христа. Јер они сигурно знају да они који умиру не пропадају већ живе, и кроз васкрсење ће постати нетрулежни. Једино је лукави ђаво, који нам се у старо доба горко наругао смрћу, остао истински мртав, пошто су уништене смртне муке. И ево доказа за то: пре но што поверују у Христа, људи сматрају смрт страшном и плаше је се; а чим приступе Христовој вери и Христовом учењу, они толико презиру смрт да с радошћу насрћу на њу и постају сведоци васкрсења које је Спаситељ извршио ради уништења смрти. Чак и дечица хитају да умру. И не само људи, него и жене се уче како да се боре са смрћу. Она је тако немоћна постала да је и жене, које је она раније држала у обмани, исмевају као мртву и уништену. Пошто је Спаситељем на крсту смрт побеђена и осрамоћена, и пошто су јој свезане и руке и ноге, то сви који ходе у Христу – сатиру смрт, и постајући мученици за Христа они јој се ругају и са подсмехом јој говоре: смрти, где ти је победа? пакле, где ти је жалац?[2]
Крст Христов је спасао васељену, прогнао заблуду, повратио истину, начинио земљу небом, направио људе анђелима. Захваљујући њему, демони нису више страшни већ презрени, и смрт није смрт већ сан и бдење.[3]
Крст је постао символ једине истинске победе и заувек остао средство које савлађује и побеђује све грехе, све смрти, све ђаволе. Зато сви истински хришћани толико поштују часни крст, поклањају му се и целивају га. Својом крсном жртвом Господ је дао природи људској богочовечанску силу, којом се људи избављају од сваког зла и безакоња,[4] Зато што је Спаситељ сву своју спасоносну и животворну силу усредсредио у крсту, крст је постао: знак Његов и на земљи и на небу, знак по коме Га познају и распознају сва земаљска и небеска бића.[5]
 


 
НАПОМЕНА:

  1. Јев.2,14; 1.Јн.3,8; ср. Отк.6,8; Јак.1,15.
  2. De incarnat. Verbi, 27; P. gr. t. 25, col. 141 C, 144 AB.
  3. Св. Златоуст, De aidorat. praetiosae crucis, 3; P. gr. t. 52, cоl. 838.
  4. Тит 2,13. 14.
  5. Cp. Мт.24,30.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *