NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
2. TAJNA SPASITELJEVOG KRŠTENJA I TAJNA SPASENJA
 
Krštenje Gospoda Hrista na Jordanu ima svečovečanski značaj. Kao bezgrešan, Gospod Hristos nije imao potrebe da ss krsti Jovanovim krštenjem pokajanja. Ali kao novi rodonačelnik čovečanstva, koji je uzeo na sebe sve grehe sveta,[1] On se krštava radi spasenja ljudi. Jer, kao što je radi ljudi postao čovek, tako se radi ljudi i krštava da bi u vodi sahranio prljavštinu onih koji su se imali preporoditi verom i Duhom.[2]
U krštenju Gospoda Hrista krštava se sva ljudska priroda na tajanstven način, jer sve što je Bogočovekovo prenosi se na rod Ljudski silom njegove Božanske Ličnosti. Po učenju sv. Otaca silazak Duha Svetoga na Bogočoveka pri krštenju na Jordanu bio je silazak na nas, jer On nosi naše telo.[3]
Bogojavljenje je dan našeg spasenja,[4] jer Hristovo krštenje na Jordanu ima opštečovečanski i kosmički značaj. Krštenjem se Hristovim osvećuje voda i sa njom sva tvar; osvećuje se čovek i sa njim sav rod ljudski.[5]
Crkva naziva Bogojavljenje praznikom Prosveščenija, tj. praznikom prosvetljenja, prosvećenja, ozarenja. Jer se u Hristovom krštenju prosvetljuje ljudska priroda, izbavlja ss od tame greha i oblači u božansku odeću neprolaznosti.[6] Krsteći se od Jovana, Hristos je sav svet, i spolja i iznutra, obasjao božanskom svetlošću.[7]
Greh je na sve ljude navukao smrt; božanskim krštenjem svojim Gospod Isus daje svima besmrtnost.[8] Krstivši se, On je našim dušama podario besmrtnost,[9] i obukao ljudsku prirodu u odeću besmrtnosti.[10]
 


 
NAPOMENA:

  1. Jn.1,29.
  2. Jevtimije Zigaben, Comment, in Matth., cap. 3, vers. 15; P. gr. t. 129, col. 169 C.
  3. Cp. sv. Atanasije Veliki, Contra arian., Oral. I, 47; P. gr. t. 26, col. 108 C, 109 C; ib. 48, col. 112 C-113 A.
  4. Sv. Grigorije Bogoslov, Orat. 40, 1; P. gr. t. 36, col. 360 A.
  5. Sv. Grigorije Niski, In baptismum Christi; P. gr. t. 46, col. 580 B. „Zašto se, pita sv. Zlatoust u svojoj besedi na Bogojavljenje, Bogojavljenjem se ne naziva dan u koji se Gospod Hristos rodio Hego dan v koji se krstio? Današnji dan jeste dan u koji se On krstio i osvetio prirodu voda. Stoga na današnji praznik svi zahvataju vodu (sv. vodicu). odnose je u domove n čuvaju u toku cele godine, pošto su danas osvećene vode, i dešava se očigledno čudo: ova se voda ne kvari od dugog stajanja, nego, zahvaćena danas, ona celu godinu, a često i dve i tri godine ostaje čitava i sveža, i posle tolikog vremena ne ustupa vodi koja je tek zahvaćena sa izvora. Zašto se, dakle, ovaj dan naziva Bogojavljenjem? Zato što je Gospod Hristos postao poznat svima ne kada se radio nego kad se krstio. Do ovoga dana On nije bio poznat mnogima“. (De baptismo Christi; P. gi. t. 49, col. 365, 366).
  6. Bogojavljenska pesma 2 januara na jutrenju.
  7. Bogojavljenska pesma 8 jan. na jutrenju.
  8. Tamo.
  9. Bogojavljenska pesma 9 jan. na večernju.
  10. Bogojavljenska pesma 5 jan. na večernju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *