NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Osnovi pravoslavlja » TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

TAJNE VERE I ŽIVOTA (OSNOVNO BOGOSLOVLJE)

 

Prof. Velimir Hadži-Arsić

TAJNE VERE I ŽIVOTA
(OSNOVNO BOGOSLOVLJE)
 
1. ISUS HRISTOS – ISTINITI BOG
 
Ako čovek nepristrasno prosledi do kraja ma koju misao Hristovu, ili reč, ili delo, ili osećanje, uvek će na njihovom dnu naći Boga. Stvarnost svih stvarnosti na kojoj stoji ličnost Isusa iz Nazareta, jeste njegovo Božanstvo. Odbaci li se Bog iz Isusa, onda je Isus najtragičnije i najbednije stvorenje pod suncem. U tom slučaju, On nije realno biće već priviđenje, utvara, sablast. Jer je Bog to što njegovu Ličnost čini izuzetno realnom, trajnom, večnom. Posmatran u nagoj istorijskoj stvarnosti Isus iz Nazareta je projavio sebe kroz stvarni život, stvarna dela i stvarne reči, koje najočiglednije pokazuju da je On zaista Bog. Jer onakav život, onakva dela, onakve reči, mogu biti samo život Boga, dela Boga, reči Boga. Posmatran iz čisto istorijskih činjenica Svetog Otkrivenja, Isus se u svemu pokazuje kao Bog, kao Bog u telu, istoriji, u vremenskom i prostornom životu. Ako se izvrnu, unakaze, izvitopere istorijske činjenice Otkrivenja, onda ss gubi realno tle, na kome se jedino može dobiti tačan pojam o Isusu.
Božanstvo Isusa Hrista je osnovna stvarnost u Novom Zavetu. Iz nje niču sve ostale novozavetne stvarnosti i istine. Ko zraci iz sunca tako božanska dela Isusova prirodno ističu iz njegove Ličnosti. Božanski karakter svojih dela i svoga učenja sam Isus objašnjava time što je Bog, što je jednosuštan sa Bogom Ocem: Ja i Otac jedno smo.[1] Čak i kada Jevreji gledaju da ga ubiju „što ocem svojim nazivaše Boga i građaše se jednak Bogu“, On ne odstupa od toga da je Bog, već im odlučno govori: „Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što on čini, i Sin čini onako. Ako ne tvorim dela Oca svoga, ne verujte mi. Ako li tvorim, ako meni ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu“.[2]
Po prirodi svojoj dela Isusova su dela koja samo Bog može činiti i čini. To su: isceljivanje od najraznovrsnijih bolesti, izgonjenje nečistih duhova, opraštanje grehova, vaskrsavanje mrtvih, strašni sud, pobeda nad smrću, darivanje večnog života.[3] A to je dovoljan razlog da Hrista treba poštovati kao Boga.[4] Jednosušnost Sina sa Ocem čini Sina u svemu jednakim i ravnim Ocu po prirodi, dostojanstvu i slavi.[5] Stoga je Spasitelj i mogao reći za sebe: Koji vidi mene – vidi Oca.[6] Kao istiniti Bog koji ima sva božanska savršenstva, Isus zahteva veru u Njega kao i u Boga Oca: Verujte u Boga i u mene verujte.[7]
Božanstvo Isusa Hrista je naročito silno posvedočeno delima njegovih svetih učenika i sledbenika. Jer dela apostolska su dela božanska. Niko od ljudi, ostajući u granicama ljudske prirode i ljudske moći, ne bi mogao uči-niti nijedno od onih dela koja su opisana u Delima Apostolskim i Poslanicima svetih Apostola. Očigledna dela svedoče o Isusu da je On Bog koji uvek, kao što je obećao,[8] živi i dela u svojim sledbenicima, i kroz njih čini dela kao što su njegova i veća od ovih.[9]
Očevici Boga Logosa i svedoci njegovog bogočovečanskog života na zemlji, sveti Apostoli, jednodušno ispovedaju i uče da je Isus Hristos Sin Božji i Bog.[10] Njihovo je sopstveno iskustvo i saznanje: u Hristu živi sva punoća Božanstva telesno.[11] Imajući kao Bog sva božanska savršenstva, Gospod Isus ima i sva božanska svojstva: On je večan, On je alfa i omega, prvi i poslednji, On je samobitan, On je neizmenljiv, On je sveznajući, On je svemoćan, On je tvorac svega vidljivoga i nevidljivoga, On je promislitelj, On je život i životodavac, On je svetlost i svetlodavac, On je car nad carevima i gospodar nad gospodarima. Pošto je Isus Hristos po svemu istiniti Bog i Gospod, Njega treba poštovati kao i Boga Oca, verovati u Njega kao u Boga, nadati se u Njega kao u Boga, ljubiti Ga kao Boga, moliti Mu se kao Bogu, klanjati Mu ce kao Bogu, ispovedati ga kao Boga.[12]
Živeći istinom da je Isus Hristos – Bog i Gospod, Crkva je tu istinu jednom zasvagda uobličila i neizmenljivo izrazila u šest (od 2-7) članova Nikejsko-carigradskog Simvola vere, koji mi pravoslavni hrišćani uvek držimo, verujemo i ispovedamo (čitamo), osobito na sv. Liturgiji.
 


 
NAPOMENA:

  1. Jn.10,30; sr. 17,21; 14,9. 11; 8,19; 14,7.
  2. Jn.5,18. 19; 10,31. 33. 37. 38; sr. 15,24.
  3. Jn.5,20-30; Mt.9,6; Jn.11,43-44; Mk.5,41; Lk.1,14-15.
  4. Jn.5,23.
  5. Jn.16,15; 17,10.
  6. Jn.14,9; sr. 17,10; 14,11.
  7. Jn.14,1; sr. 5,23.
  8. Mt.28,20.
  9. Jn.14,12.
  10. Jn.1,49; Mt.16,16; Jn.1,1; 1,18. 14; Jn.1,1-2.
  11. Kol.2,9.
  12. Jn.5,23; 1.Jn.2,23; Jn.14,1. 6. 40; Jn.3,23; 1.Tm.1,1; 1.Jn.3,3; D.Ap.28,20; Rim.5,2; 1.Kor.16,22; Jn.14,23; Jn.14,13-14; 15,16; 16,23; Rim.10,13; D. Ap.2,21; Jev.1,6; Flb.2,10-11; Otk.5,11-14; 7,11; 1.Jn.4,15; Mt.10,32; Lk.12,8; 1.Jn.2,23; 4,2; 2.Jn.7.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *