Псалтир

Мlтва

ТебЁ гDи, є3ди1ному бlг0му и3 непамzтоѕл0бному и3сповёдаю грэхи2 мо‰, тебЁ припaдаю вопіS недост0йный: согрэши1хъ гDи, согрэши1хъ, и3 нёсмь дост0инъ воззрёти на высотY нбcную t мн0жества непрaвдъ мои1хъ. Но гDи м0й гDи, дaруй ми2 слeзы ўмилeніz, є3ди1ный бlже и3 млcтивый, ћкw да и4ми тS ўмолю2, њчи1ститисz прeжде концA t всsкагw грэхA: стрaшно бо и3 гр0зно мёсто и4мамъ проити2, тёла разлучи1всz, и3 мн0жество мS мрaчное и3 безчеловёчное дeмонwвъ срsщетъ, и3 никт0же въ п0мощь спyтствуzй, и3ли2 и3збавлszй. Тёмъ припaдаю твоeй бlгости, не предaждь њби1дzщымъ мS, нижE да похвaлzтсz њ мнЁ врази2 мои2 бlгjй гDи, нижE да рекyтъ: въ рyки нaшz пришeлъ є3си2, и3 нaмъ прeданъ є3си2. Ни2, гDи, не забyди щедр0тъ твои1хъ, и3 не воздaждь ми2 по беззак0ніємъ мои6мъ, и3 не tврати2 лицA твоегw2 t менE, но ты2, гDи, накажи1 мz, nбaче млcтію и3 щедр0тами: врaгъ же м0й да не возрaдуетсz њ мнЁ, но ўгаси2 є3гw2 на мS прещє1ніz, и3 всE ўпраздни2 є3гw2 дёйство, и3 дaждь ми2 къ тебЁ пyть неук0рный, бlгjй гDи: занeже и3 согрэши1въ не прибэг0хъ ко и3н0му врачY, и3 не простр0хъ руки2 моеS къ б0гу чуждeму. Не tри1ни ќбw молeніz моегw2, но ўслhши мS твоeю бlгостію, и3 ўтверди2 моE сeрдце стрaхомъ твои1мъ, и3 да бyдетъ бlгодaть твоS на мнЁ гDи, ћкw џгнь попалszй нечи6стыz во мнЁ п0мыслы. Тh бо є3си2, гDи, свётъ пaче всsкагw свёта: рaдость пaче всsкіz рaдости, ўпокоeніе пaче всsкагw ўпокоeніz: жи1знь и4стиннаz, и3 сп7сeніе, пребывaющее во вёки вэкHвъ, ґми1нь.

 

Коментарисање није више омогућено.