ТИХИ ГЛАС

 
Епископ ХРИЗОСТОМ (Војиновић)
ТИХИ ГЛАС
 
ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА КАПЕЛЕ НА ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ У БЕОГРАДУ
 
Када је у старо време цар Соломон био сазидао храм у Јерусалиму, он је пао на колена, подигао руке своје небу и рекао:
“Господе Боже, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити а камо ли овај храм који Ти сазидах. Али нека буду, Господе, очи Твоје отворене над храмом овим дању и ноћу. Чуј молбе народа свог којима ће се молити на овом месту; чуј, и смилуј се!”
Ту исту молитву можемо упутити Богу данас и ми:
Погледај, Господе, на овај скромни храм, чуј молитве које ће Ти се са овога места уздизати, чуј и смилуј се!
Долазиће овамо у црно завијене жене и палиће свеће за душе оних чија тела леже око ове капеле и кроз сузе ће се молити да им олакшаш бол и да их утешиш. А Ти, Господе, чуј и смилуј се! Подигни веру, ублажи тугу, окупај у сузама уцвељену душу, олакшај бол и дај да ожалошћени изађе из ове црквице утешен, и охрабрен, и умирен.
Свратиће можда у ову капелу неки невољник и бедник који се није умео међу људима снаћи, кога су сви одбацили и коме је живот постао горак и тежак. Доћи ће овамо и потужиће Ти се. А Ти, Који једини сваког разумеш и жалиш и волиш, чуј и смилуј се! Избави невољнога и управи га на прави пут.
Свратиће у ову капелицу и људи који су посрнули, који су у животу гомилали безакоње на безакоње и грех на грех и очајно заплели себе. Доћи ће овамо и потужиће се да не могу више да живе животом којим су живели и молиће се за помоћ да се извуку из блата у које су запали. А Ти, Господе, чуј и смилуј се! Прихвати их, раздреши, очисти, упути.
Доћи ће овамо и понеко ко иде правим путем, који чини добро а узвраћа му се злом, који чини правду а узвраћа му се неправдом, који се труди да никоме не учини ништа на жао а коме ипак људи загорчавају живот и не дају му мира ни покоја. Доћи ће збуњен и молиће се за помоћ и охрабрење. А Ти, Господе, чуј и смилуј се! Дај снаге праведнику да издржи на своме путу и да не клоне духом, него да и даље високо држи заставу добра и правде у овоме свету зла и неправде.
Понеко од нас допратиће можда овамо хладно тело некога од својих кога је више свега волео. Сломљен од туге стајаће крај ковчега и немо ће се молити за спас душе умрлог и за умирење свог рањеног срца. А Ти, Господе, чуј и смилуј се! Ојачај још већма љубав живих према умрлима и дај да бол очисти душу и оплемени срце.
Једнога дана донеће можда овамо у мртвачком сандуку и некога од нас који данас присуствујемо освећењу ове капеле. Ко зна да ли ће се тада наћи неко око које ће заплакати за нама, ко зна да ли ће се чија молитва – сем свештеникове – подићи тада за нас. Зато се још сада молимо: Кад нам смрт буде закуцала на врата, дај Господе да је мирно примимо и кад ступимо на праг вечности дај да нам руке буду чисте од греха и душа пуна љубави и мира, те да Те и ми заједно са свима светима и са анђелима Твојим достојно славимо – Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и кроз сву вечност – Амин.