NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » TIHI GLAS

TIHI GLAS

 
Episkop HRIZOSTOM (Vojinović)
TIHI GLAS

 
U SPOMEN ARHIMANDRITA AMVROSIJA
 
Na jučerašnji dan pre dvadeset godina umro je u ovom manastiru arhimandrit o. Amvrosije koga su poštovali kao svetog čoveka i voleli ne samo bogomoljci i ljudi iz ove okoline, nego i svi koji su ga znali i čak i oni koji su samo slušali o njemu.
Mnogo sam se obradovao kad je o. arhimandrit Andrej predložio, a majke Paraskeva i Doroteja prihvatile, da se ovaj dan obeleži jednom svečanošću kao što je ova. Jer je o. Amvrosije to zaslužio onom ljubavlju koju nam je ukazivao i onim što je za monaštvo i za pravoslavlje učinio.
Ja sam kao mali učenik bogoslovije dolazio k njemu u ovaj manastir i u toj atmosferi molitve, ljubavi i duhovne radosti provodio po nekoliko nezaboravnih nedelja.
Čini mi se da ni pre ni posle toga nisam sreo čoveka tako jevanđelski proste, tako široke i tako pune ljubavi duše kao što je bio o. Arhimandrit. On nije pisao knjige, nije držao govore, retko je držao i kratke pouke, ali nas je svojom ljubavlju, svojim izrazom i onom ljubavlju koja je tako bogato zračila iz čitavog njegovog bića, više osvajao nego sve knjige i govori i pouke koje smo slušali i čitali. Kada sam ga upoznao imao je blizu 40 godina, ali je u njemu bilo nečeg dečačkog, nečeg skoro detinjeg: veselog, dobrog, prostodušnog, naivnog. Voleo je crkvenu pesmu, ustavno crkveno bogosluženje i umeo je da u tu crkvenu stihiju neodoljivo uvuče svakog ko bi došao.
Sećam se danas onih miljkovskih bogosluženja sa staroruskim kijevskim i valaamskim napevima, koji su osvajali dušu i uznosili je nekud iznad vremena i prostora.
Sećam se zajedničkih večernjih molitava u trpezariji ukrašenoj novim živopisom…
Sećam se dolazaka bogomoljaca iz Kušiljeva i okoline s kojima je o. Arhimandrit, sav sijajući od radosti i neke unutrašnje topline, dugo sedeo uveče pod orasima i razgovarao srdačno kako je samo on umeo.
Sećam se dolaska mitropolita Antonija u posetu manastiru, one radosne užurbanosti oko dočeka, monašenja trojice od sabraće i one divne Mitropolitove propovedi kako naš Spasitelj na rastanku nije ništa tražio od apostola Petra koji Ga se bio odrekao. Samo ga je pitao da li Ga voli i onda ga umolio:
Pasi ovce moje,
pasi jaganjce moje.
Mislim da se u ovome sastojao sav smisao života o. Arhimandrita. On nas je stvarno pasao tom jevanđelskom ljubavlju – ljubavlju prema dušama, ljubavlju prema Spasiteljevom delu u svetu. Nastojao je svim svojim bićem da delo Gospodnje u svetu ne propadne, nego da napreduje i budio je u svima ljudima sa kojima je dolazio u dodir onu jevanđelsku ljubav i dobrotu koja blaži dušu, podiže čoveka i čini da ovaj život, kraj svih nevolja, postaje uzvišen, vredan i lep.
Neka Gospod podari večni pokoj i mir svetiteljskoj duši arhimandrita Amvrosija i neka mu je među nama večna hvala i slava – Amin!
(1953. god.)

2 komentar(a)

  1. Kakve Hristove junakinje!…… A sa čim ću ja grešni izaći pred Gospoda……Gospode Isuse Hriste Sine Božji, pomiluj mene grešnog!

  2. Pingback: Episkop Hrizostom Vojinović: Ne muči sebe! | Vidovdan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *