НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
III. Православни црквени живот у Босни и Херцеговини
 
1. У времену када је св. Сава оснивао самосталну српску Цркву носила је Херцеговина назив Хум и спадала је у српску државу. Св. Сава се побринуо за православни верски живот у Хуму тиме, што је за тај крај основао епископију у Стону на полуострву Пељешцу. – Босна у то време није била у саставу српске државе. Но св. Сава је имао на уму православни народ у тој земљи када је на њеној граници основао дабарску епископију. – Захумска или стонска епископија је половином XIV. в. прешла у задужбину Немањина брата Мирослава манастир св. ап. Петра и Павла на Лиму. Изгледа да је наскоро за тим опустео и стонски манастир, јер је тај крај доспео под власт Дубровчана, а у њиховом подручју није уз римокатоличку веру трпљена која друга.
Дабарски су епископи у XVI. и XVII в. мењали своје седиште док се у почетку XVIII. в. нису усталили у Сарајеву. Сарајевска митрополија се од тада назива дабро-босанском.
2. И политичка и верска историја тих земаља била је све до пада под Турке врло немирна. Босна је била предмет политичких тежњи римокатоличке Угарске, а богумилство које се ту јако развило као народна вера и црква свраћало је на се папину пажњу. Тако је та земља била стално нападана од Угарске и узнемиривана истрагама и прогонима папских повереника. Богумилство је било ту све до Турака главна вера. Можда се у одбрани земље од римокатоличких туђина и учврстило као домаћа и народна вера. А ти туђини свакако нису правили у својим поступцима неку нарочиту разлику између православних хришћана и јеретичких богумила.
3. Када су Турци заузели Босну и Херцеговину догодиле су се ту велике верске промене. Један део властеле и богумила примио је Ислам. – Под турском власти било је доста трвења између источне и западне Цркве. То је време када је фрањевачки монашки ред стекао великих заслуга за утврђивање и чување римокатоличке вере у Босни.
4. Када је укинута пећка патријаршија доспела је босанско-херцеговачка Црква под власт цариградског патријарха. У то време су у том крају биле три епископије, односно митрополије: сарајевска, зворничка и мостарска. На њихове катедре су од тада долазили већином фанариоти. И овде су они више држали са Турцима него са својом паством.
5. У тако тешким временима живела је вера у нашем народу од манастира који су подигнути у добрим временима. Источним делом Босне владао је у своје време краљ Драгутин и по предању је више Зворника дигао манастир Папраћу. И друга његова задужбина, манастир Рача, на горњем току Дрине вршила је своју верску мисију у источној Босни. За његове синове кажу да су дигли манастир Тамну у североисточном углу Босне. Осим тих манастира имала је Босна и других, тако у крајини према Лици Рмањ, Гомионицу и Моштаницу. У Херцеговини су били требињски манастир, Житомислић, Дужи и с десне стране Лима Милешево, гробница св. Саве. Ти су манастири били довољни да са честитим монасима очувају у народу веру поред небриге фанариота.
6. На основу закључака Берлинског конгреса Босна и Херцеговина су 1878. г. дошле под управу Аустро-Угарске и остале су у њеној власти све до ослобођења. Пошто је законима одређен положај Цркве према држави (1880) уређен јој је и одношај према цариградској патријаршији.
Босанска и херцеговачка Црква је остала и надаље у саставу цариградске патријаршије, али је добила право да се сама стара за своје послове, а право именовања митрополита је прешло на бечког цара. – Цариградској патријаршији је држава плаћала уговорени годишњи износ у новцу у име отштете за приходе што их је патријаршија дотле имала од. Босне и Херцеговине. Према томе наша Црква у Босни и Херцеговини није била самостална него самоуправна. – Одмах после постигнутог споразума са патријаршијом уступила су три затечена митрополита Грка своја места Србима и Црква је почела да се уређује. За вођење црквених послова именовани су, постепено, уз митрополите црквени судови или конзисторије. Г. 1882. отворена је у Рељеву, крај Сарајева, богословија са семинаром. Г. 1900. основана је и четврта митрополија у Бањалуци. Митрополити су били издржавани из земаљских средстава, а били су по части и власти једнаки. – У сарајевској земаљској штампарији су штампане и црквене књиге.
7. Организовање босанско-херцеговачке Цркве није прошло на миру. Како је у Босни и Херцеговини наш национални живот био доста спутан, па и угрожаван, гледали су народни људи и родољубиво свештенство у својој Цркви установу за националну самообрану и за развој националног живота уопће. Стога су радили на томе да народ добије што више удела у управи Црквом. После упорне борбе, у којој је нападана и виша јерархија, признато је најзад из Беча босанско херцеговачкој Цркви устројство слично устројству карловачке самосталне Цркве. По томе устројству од 1905. г. није народу, истина, признато право да бира вишу јерархију, али му је признато право да у јакој мери учествује у управи Црквом и вероисповедним школама и да сам себи бира свештенике. Чисто духовни послови су остали у власти јерархије. Тако је свака митрополија добила уз чисто духовне Епархијске црквене судове посебне Епархијске управне одборе и Просветне савете у којима су световњаци били заступљени са две трећине чланова. Над тим епархијским властима стајао је за сву самоуправну Цркву Велики црквени суд без световњака, и Велики управни и просветни савет са превагом световњака. Црквене општине су биле организоване у својим Скупштинама и Црквеним одборима. – Све те власти су добро управљале црквеним животом, а нарочиту су пажњу обраћале народној просвети. У Босни и Херцеговини је пред светски рат било преко 100 вероисповедних школа и много просветних задужбина.
У уједињену Српску цркву ушла је босанско-херцеговачка са митрополијама: 1) дабро-босанском (Сарајево); 2) захумско-херцеговачком (Мостар); 3) зворничко-тузланском (Тузла); 4) бањалучко-бихаћком (Бањалука).
Ушла је у црквену заједницу и са часном успоменом једне велике душе која је равна душама хришћана првих, пожртвовних, векова – са успоменом на Кнеза Ива од Семберије. Имала је, дакле, и честита Босна светитељског духа.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *