НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
IV. Доба Немањино
 
а) Верске прилике у доба Немањина доласка на власт
 
1. На ужем српском земљишту хришћанство још ни за Немање није било опћа вера свега нашег народа. Још и тада је било доста потајних и јавних старовераца.
Колико је при првим покушајима да се наши преци крсте сметало народно узрујање после сеобе, па онда неповерење према мисионарима туђинцима, толико је даљем напретку хришћанства међу њима много сметала велика борба и трвење међу двема Црквама – римском и византијском. На српском земљишту су се сучељавале обе црквене области и ту је та борба морала јако упадати у очи.
2. Уз питање источног и западног хришћанства постојало је међу Србима у Немањино доба још једно верско питање, које је исто толико, ако не и више, ометало учвршћивање хришћанства. То је била богумилска јерес која је међу Србе донета из Бугарске. Са догматским смутњама и богослужбеним отступањима носило је богумилство и опаке друштвене назоре.
Потпуном примању хришћанства сметала је, дакле, код Срба борба двеју Цркава и богимилска јерес.
Све то сметало је и заснивању српске државе под Немањом.
3. Окупљању српских земаља у једну државу сметале су многе прилике, па и то што су главне српске земље припадале двема верама и то због свог географског положаја. У Рашкој је имало превагу источно хришћанство, док је у Зети већина исповедала западно хришћанство. Како је римска Црква у то време била велика светска сила, то су се наши покрајински владари, кад им се није ишло у државну заједницу, користили борбом у којој су Цркве биле: прилазили су Риму, папа их је признавао за законите владаре и уз његову помоћ су чували своју покрајинску самосталност према Рашкој. (Михаило)
За Немању је, дакле, и као за оснивача државе било понајважније питање вере. Одлучивши се за православље утврдио је Немања међу Србима хришћанство и основао им је сталну и трајну државу.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *