ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
б) Устројство Пећке патријаршије
 
1. На истом сабору на коме је проглашена патријаршија учињене су и неке промене у устројству српске Цркве. По примеру источних патријаршија установљене су и у српској митрополије, као власти и достојанства која стоје између патријарха и епископа. На ту част је дигнут по један епископ из четири важније државне покрајине: рашки, зетски, призренски и скопљански. Скопљанска митрополија је добила и наслов првопрестолне митрополије (прототронос), јер је била у државној престоници. Тиме је скопљански митрополит дошао по части одмах после патријарха. – Тада су основане и неке нове епископије.
2. Пећка патријаршија се називала и Великом Црквом, као што се звала и цариградска патријаршија. Патријарх се писао: Божјом милошћу патријарх и архиепископ свих српских и поморских земаља. Бирао га је редован државни сабор састављен од властеле и вишег свештенства. У државним пословима био је патријарх главни царски саветник, те га је цар позивао на савет и у свој војни логор. Указивано му је врло велико поштовање: цар је излазио пред њега гологлав и прихватао је коња под њим. Патријарашкој канцеларији стајао је на челу логотет. Он је чувао патријаршиски печат и састављао је важније црквене списе.
3. Епископе у српској патријаршији бирао је чисто црквени сабор састављен од епископа. Игумани царских манастира постављани су владарским саизвољењем и одлуком братства. Они су управљали манастирским добром и водили послове у споразуму са својим калуђерима.
Парохијских цркава било је по селима и градовима и при дворовима велике властеле. Над животом и радом парохијских свештеника водили су надзор виши духовници; прво су се називали протопопима, а доцније егзарсима. Закони о раду и одговорности свештенства уопће били су врло строги.

Comments are closed.