НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
г) Деспот Стеван Лазаревић
 
Време св. Стевана Лазаревића јесте за српску државу време сутона пред потпуну пропаст. Ни српској Цркви није тада живот био лак, али за њу се не може рећи исто што и за државу. Добар део јужних крајева наше Цркве био је, истина, под Турцима, али су се њене границе шириле на север. Код наших насеобина у јужним крајевима Угарске почиње ускоро после Косова црквени живот: дижу се манастири, преписују се књиге, оснивају се епископије. Угарски краљ Матија признаје српску Цркву у својој земљи.
2. И у своме унутрашњем животу стоји Црква тога времена доста добро, барем у полуслободним крајевима. Кнегиња Милица и као монахиња Јевгенија води бригу о држави и о Цркви. Она је дигла лепи женски манастир Љубостињу, близу данашњег места Трстеника, и ту је монаховала са Јефемијом, удовицом деспота Угљеше. Ту је и сахрањена. Старала се и за Дечане који су до данас сачували неке њене дарове. Помагала је и Хиландар.
3. Стеван Лазаревић је необична владарска личност, али не само по витештву и јунаштву, ни по владарским способностима. Он је као владар тим већи што у најстрашнијим временима наше историје није заборавио духовни живот свога народа.. Лазарев син зна за још једно царство осим земаљскога.
Манасија. Најважније дело деспотово за Цркву јесте његова задужбина манастир Манасија или Ресава. Грађена је од 1407. до 1418. г. на обали речице Ресаве код Деспотовца. Та грађевина је заправо тврђава са манастиром. Са уметничке стране је Ресава скоро ремек-дело. Набрзо после смрти деспота Стевана заузели су манастир Турци. После пропасти српске деспотовине ускоро је сасвим запустео. У његовом граду је становала турска посада. За нашу историју важна је Ресава стога, што је у њој; отпочео један важан књижевни и културни покрет. То је рад ресавске школе чији утицај траје од почетка XV. в. до у XVIII в.
4. Стеван Лазаревић је био далеко чувен као милосрдан владар, те су му долазили убоги и из далеких крајева – из Приморја и Бугарске. Милостињу је радо чинио тајно и ноћу. Када је у својој новој престоници Београду подигао митрополијски манастир и још две цркве, уз једну је дигао болницу и склониште за старце.
Према промењеним приликама Стеван је обдаривао Цркву више новцем него земљом и људима. Тако је чинио и његов наследник деспот Ђурађ Вуковић.
Деспота Стевана Лазаревића уврстила је наша Црква у ред светитеља због његових заслуга за црквени живот, због његове побожности и хришћанског милосрђа. (1927.).

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *