НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
ТРЕЋИ ДЕО
 
I. Црквени живот Срба у Угарској, Славонији и Хрватској
пре велике сеобе под Арсенијем III.
 
а) Живот у Угарској
 
1. Од времена Маричке и Косовске битке па до коначног пада српске државе селили су се Срби, властела и народ, из своје постојбине у крајеве с леве стране Дунава, те су тако населили данашњи Банат, Бачку, Барању и Срем. Срба је у тим јужним крајевима Угарске било толико да је мађарски краљ Матија после пада деспотовине у Србији, могао да обнови српску деспотовину на своме земљишту. Ту деспотовину је предао као феудум Вуку Гргуровићу, унуку деспота Ђурђа Бранковића (1471). Деспотска су седишта била, у току времена, места Сланкамен, Купиново, Беркасово, Моровић.
Када су Турци узели Београд (1521), а пет година после тога и цео Срем, појачане су српске насеобине у јужној Угарској толико да је та земља сматрана српском. Мађари су се повукли даље на север. Српских насеља је било и у горњој Угарској (Будим, Сентандреја, Стони Београд, Коморан, Јегра, Велики Варадин итд. У Сентандрији има до данас седам православних цркава).
2. Исељеници су, како то обично бива, понели собом велику љубав према својој вери и Цркви, те се већ у XV в. у јужној Угарској развија наш црквени живот. У време деспота Ђурђа Бранковића (1427-1456) било је средиште тог црквеног живота у београдској митрополији, јер је Београд са Мачвом био у мађарским рукама. Мађарски краљ Матија је признао српску Цркву у својој држави. За наш црквени живот у Угарској заслужни су наши деспоти. Они су од старих владара наследили осећај дужности према својој Цркви, па су се за њу старали. Можда су ти наши полувладари учинили сразмерно и више од старих владара – јер су много мање имали.
3. Породица деспота Стевана Слепог. Стеван Слепи се нешто пре пада Смедерева склонио у Зету. У Скадру се оженио Ангелином, кћерком Ђорђа Аријанита, а рођаком Ђурђа Кастриота. Затим је отишао својој сестри Катарини Цељској и настанили су се у фриаулском (фурланском) Београду, на млетачком земљишту. Имао је два сина: Ђорђа и Јована. После очеве смрти дошла су оба са матером у Угарску (1486) и добила су у власт деспотовину. Ма да су обојица дуго живели у чисто римокатоличкој средини, били су и они и мати одани својој вери и Цркви. Ђорђе се одрекао деспотства и закалуђерио се под именом Максима. После смрти брата Јована отишао је за неко време са матером у Влашку. Као влашки митрополит бавио се и важним државним пословима. После се вратио у Срем и постао сремски митрополит (1508). Седиште му је било у његовој задужбини манастиру Крушедолу. Мајка Ангелина подигла је код Крушедола женски манастир. Сви су чланови те деспотске породице проглашени за свете. Када су Турци 1716 г. спалили Крушедол, изгорела су и њихова тела. Успомена на мајку Ангелину и њене синове очувана је у лепој народној песми Смрт Јова Деспотовића.
У Барањи и горњем Срему чува се успомена на Стевана Штиљановића, кога народ такође сматра деспотом. Родом је из Паштровића, а у Срем је дошао за време турског надирања. Забележено је да је у гладним годинама делио народу храну из својих житница. И он је проглашен за светога. Тело му лежи у манастиру Шишатовцу у Фрушкој Гори.
Манастири. Најстарији Фрушкогорски манастири су подигнути у деспотско доба. Крушедол и Хопово су из XVI. в. Остали су подигнути кад су Турци овладали Сремом и угарским крајевима. Неки су постајали још пре него што је обновљена патријаршија, а сви постоје пре сеобе под Арсенијем III. Исте су старине и наши манастири по Банату, Бачкој и у крајевима данашње Угарске. На број их је до четрдесет.
Епископије. Када је Угарска пала под Турке основано је за тамошње Србе већ у XVI. в. неколико епископија. У том ш XVII. в. помињу се поред епископа у Будиму епископи у Мохачу и Сигету, у Јегри и Сегедину, у Вршцу и Бечкереку, Темишвару, Јенопољу, Араду, Вел. Варадину.
Наши манастири и епископије у крајевима Угарске имали су двоструку историјску задаћу: да одрже у народу православну веру и да му очувају националну свест. Обе су задаће добро извршили.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *