НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Историја цркве » ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
г) Наследници св. Саве на архиепископској катедри
 
1) Први прејемник св. Саве на архиепископској катедри био је Арсеније, родом Сремац. Управљао је Црквом 30 година. Жича је била на војнички истакнутом месту, па су је Кумани при свом упаду у Србију поробили. Стога је Арсеније дигао манастир св. Спаса у Пећи. Тамо је кашње, за Милутинове владе, пренета архиепископија. Арсеније је пред смрт дуго боловао па су га на богослужења носили на рукама. Умро је 1266. г. Сахрањен је у Пећи. Проглашен је светим. Нарочито га штује Црна Гора.
2) Арсенија је наследио синовац св. Саве, а трећи син Стевана Првовенчаног, Предислав који се закалуђерио у Хиландару као Сава (II). Монаховао је у Јерусалиму, Светој Гори и у Србији. Прво је био епископ захумски, па затим седам година српски архиепископ. Умро је 1272. г., а сахрањен је у Пећи.
3) Јоаникије, друг и ученик Саве П., био је игуман хиландарски пре него што је постао архиепископ. Због политичких; смутњи у земљи није до краја живота остао на архиепископској катедри. У борби што ју је водио Драгутин са својим оцем Стеваном Урошем I. био је он на страни свог законитог владара, па се са њиме повукао са свога положаја. Сахрањен је у Сопоћанима заједно са својим краљем, који се у монаштву назвао Симеун.
4) Ни Данило I. није до своје смрти остао на архиепископској столици. Он је дигнут на тај положај када је дошао на власт Драгутин, па је са њиме и отступио.
5) Евстатије, Зећанин, бивши игуман хиландарски, дошао је на своје место после династичке борбе. Признат је за светитеља. Мошти му почивају у Пећи.
6) Јаков.
7) Евстатије II.
8) Сава III.
9) Никодим, бивши игуман хиландарски. Бавио се књигом. Поверавани су му државнички послови.
10) Данило II. Био је властеоског рода, васпитан је за војника и државника, али се по примеру св. Саве замонашио. И он је био игуман у Хиландару и храбро је бранио свој манастир од гусара. Као игуман почео је да пише Животе српских краљева и архиепископа. То су дело допунили други писци животима потоњих владара и патријараха и тако је постао Родослов или Цароставник. Имао је и неимарских способности, па је оправљао и украшавао оронуле манастире и руководио је градњу манастира св. Стевана у Бањској. За време Милутиново био је чувар краљевске ризнице. Имао је смисла и за економију, те је настојавао да се што више одомаћи воћарство и по манастирима и другде. Крунисао је Душана за краља.
11) Последњи архиепископ, за чијег времена је српска. Црква дигнута на степен патријаршије, био је Јоаникије, бивши логотет Душанов.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *