ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ – II СРПСКА ЦРКВА

 

ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ
СРПСКА ЦРКВА
 
IX. Важније Немањићке задужбине
 
У земљама из којих је српска држава постепено састављена било је и пре Немањића калуђера и манастира. Најмање их је било у Рашкој, доста у Зети, а највише у Македонији. Због тога Немањићи и нису дизали манастире по Македонији и Зети, него су ту оправљали и обдаривали старе. Нове оснивају они у Рашкој, где из времена пре њих знамо само за један значајнији манастир. То је црква свв. апп. Петра и Павла, северно од Новога Пазара. Ту је било седиште рашког епископа пре оснивања самосталне српске Цркве и средиште свега рашког верског живота. Предање каже да је ту цркву зидао један од ученика ап. Павла – Тит или Тимотеј.
Архитектура Немањићких задужбина. Наше средњевековне црквене грађевине зидане су у главном у два стила – у романском и византијском. На Србе који су били тек пошли путем културе утицао је и Запад и Исток. Но Срби су дали у току времена тој уметности своје обележје. – Тако је, уосталом, било са свим нашим духовним животом: између латинског и грчког културног света развили смо ми трећи – свој.
Романски стил су пренели међу Србе неимари из Приморја, или са даљег запада, из Италије и Француске. Византијски је дошао са истока. Грађевине романског стила грађене су код нас помније и савршеније. По брижљивој изради могу се такмичити са сличним радовима свога доба у Италији и Француској. Унутрашњост тих наших романских храмова удешена је за православно богослужење.
Студеница је четврта задужбина Стевана Немање. Дигнута је у планини, мало подаље од ушћа речице Студенице у Ибар. Посвећена је Богородици. Немања ју је одредио да у њој монахује и да му буде гробница. Међу краљевским задужбинама; стајала је Студеница на првом месту и по времену и по важности. Њеном игуману је припадало увек прво место међу осталим игуманима у Србији. Биран је и постављан неком врстом инвеституре: у споразуму са владаром, који му је лично предавао управу дајући му штаку и пољубац. Типик, или правилник за живот и ред у манастиру, написао је Студеници сам св. Сава. Други манастири су се угледали на студенички ред. Уз Дечане и Грачаницу остала је Студеница понајвише сачувана од времена и турског насиља. У њој се кандило није гасило.
Стил у коме је Студеница грађена у главном је романски. Споља је сва оплаћена углачаним мраморним плочама, већином белима. И изнутра је за један метар и пола обложена великим мраморним плочама. На овој цркви су са великом уметношћу израђени довраци – портали – западних и јужних врата и трочлани прозор на олтарској апсиди. И портали и прозор леже на витким стубовима, а оперважени су романском резбаријом у камену. Од источњачког обичаја одудара рељеф Богородице над западним вратима и рељефи апостола на оба довратка истих врата. – Првобитно кубе цркве је срушено, садашње је из прошлога века.
Жича је задужбина Немањина сина и наследника Стевана. Зове се Дом Спасов јер је посвећена Вазнесењу Господњем. Лежи на Ибру, јужно од некадашњег Карановца, а данашњег Краљева. Градњу Жиче је надзирао св. Сава. За његово време било је ту седиште архиепископије. Амо је доцније пренето и тело Првовенчанога које је прво лежало у Студеници. Већ у време Савина наследника Арсенија пренета је архиепископија из Жиче у Пећ, но и потом су архиепископи становали наизменце у оба манастира. За време кнеза Лазара вратио се старешина српске Цркве поново у Жичу. Према повељи коју јој је оснивач издао требало је да се у Жичи крунишу српски краљеви и постављају архиепископи. Тако је у почетку и било.
У бурним ратним временима Жича је рушена и остајала пуста. Сада је потпуно обновљена. – По своме неимарском склопу је романскога стила. Основа јој има крст са једним дужим краком. При зидању доцнијих цркава из доба Немањића угледало се на Жичу.
Манастир свв. апостола у Пећи. Градња му је везана за име другог српског архиепископа Арсенија. Подигнут је у првој половини ХШ. в. Лежи на један километар северно од вароши Пећи. По том новом средишту српске Цркве називају се наши патријарси пећким патријарсима, а Црква Пећком Патријаршијом.
Пећка црква се састоји из три упоредне цркве, које су изнутра потпуно одељене једна од друге. Свака од њих има своје кубе, а паперта им је заједничка. Споља црква није лепа, али јој је унутрашњост врло пријатна.
Грачаница лежи јужно од Приштине на речици Грачаници. Постојала је још у време првих Немањића. Из основа ју је обновио краљ Милутин 1321. г. Посвећена је Богородици. Очувана је у целини. Грађена је у византијском стилу. Има пет кубета. Зидана је наизменично редовима тесаног камена и опеке са дебелим слојевима белога малтера и то јој даје необичну живост. Грачаница у својој једноставности даје примерак савршене неимарске лепоте. Једино је ружи паперта која је дозидана у XVI. в.
Бањска лежи у рушевинама на 15 км. од Косовске Митровице. Дигао ју је себи за гробницу краљ Милутин. Грађена је по узору Студенице. Градњу је надзирао архиепископ Данило П. Манастир је био посвећен св. првомученику Стефану. То је била најлепша романска грађевина на српском земљишту.
Дечане је дигао себи за гробницу краљ Стефан Урош III. отац цара Душана. Он и данас у њима почива и по њима се зове Дечанским. Дечани леже јужно од Пећи на неких 15-20 км. Црква је посвећена Пандократору – Богу Сведржитељу. Турци су Дечане одмах после Косовске битке поробили и попалили, но доцније су их оставили на миру. Кроз дуге векове стицали су се у Дечане поклоници из свих српских земаља.
Дечанска је црква по основи и спољашњости базилика са три брода. Бродове деле један од другога стубови и ниска камена преграда. Сваки је брод посебна црква са својим олтаром у посебној апсиди. Стубови су резани у романском стилу и високи су преко седам метара. Иконостас средњега брода је рађен од белога мрамора. Од мрамора је и краљевски сто. Над средњом лађом се диже округло кубе до висине од 25 метара. Градња Дечана је трајала осам година. Сва четвора врата имају широке довратке (портале) сведене високим луковима. Портали су од белога мрамора, украшени резбаријом. Споља су зидови обложени плочама углачаног белог и црвенкастог мрамора. У дечанској паперти налази се велика слика целе лозе Немањића. Дечане је градио неимар из Котора, града краљева.

Comments are closed.