NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)

 

OD KOSOVA DO JADOVNA (PUTNI ZAPISI)
 

 
O KOSOVU – ZA KOSOVO
Na tribini Udruženja književnika Srbije (1523. maja 1987)
 
Hvala inicijatorima ovih devetovečernjih skupova o mučeničkom Kosovu. Hvala i na ukazanoj mi časti da među prvima govorim na ovoj slobodarskoj tribini istinoljubivih i pravdoljubivih srpskih pisaca.
Odmah da priznam da sve što bih ja večeras imao da kažem o Kosovu, već su kazali braća Srbi Kosovci na nedavnoj dramatičnoj, možda i tragičnoj Kosovopoljskoj noći (24-25. aprila 1987). Njihova potresna kazivanja, uz pendreke milicije, slična su mi onim iskazima Srba izbeglica iz 1941. i 42. godine kad su bežali ispred ustaških zločina u majku Srbiju, mada je i ona tada bila porobljena.
Ja bih večeras hteo da skrenem vašu pažnju na nedavno izašlu veliku knjigu o Kosovu – Zadužbine Kosova. Naročito na njen završni deo, gde su izneti dokumenti o patnjama kosovo-metohijskih Srba od 1941. do 1986. godine. Taj deo dokumentacije pripremio sam ja i to je uglavnom arhivski, do sada nepoznat materijal. Naime, to su žalbe i protesti naših vernika, crkava i manastira sa Kosova i Metohije, kao i Eparhije Raško-Prizrenske, dostavljeni Svetom Sinodu naše Crkve, a često i nadležnim vlastima. U tim žalbama izneta je najstvarnija stvarnost Kosovska, svakovrsne srpske patnje za poslednjih 45 godina po kosovskom razbojištu. Uzgred da dodam, da mi se čini da, ovo što su nedavno govorili Srbi u Kosovu Polju, ustvari je pravi nastavak ove i ovakve dokumentacije o stanju i stradanju Srba na Kosovu i Metohiji. U tom smislu, ono što je objavila „Borba“ kao stenografske beleške te noći, pod naslovom „Noć oporih reči“ (i kao posebni dodatak, maj 1987), moglo bi se mirne duše pridodati ovom poslednjem delu naše monografije „Zadužbine Kosova“.
Kakva je dokumentacija u pitanju, može se videti iz kratkog „postskriptuma“ u monografiji, koji nosi moj potpis, gde objašnjavam zašto smo u ovoj knjizi izneli samo ove i ovakve primere „istrebljenja naših bogomolja i našeg naroda“, ali i to kako se kroz taj letopis skorašnjih i najnovijih događaja pa Kosovu i Metohiji gleda pravo u oči ne samo tuđem, nego i zlu domaćemu.
Za predstavljanje pravog karaktera ove knjige, ovog sabornog svesrpskog zbornika o Kosovu, možda će najbolje biti ako ovde pročitam samo nekoliko rečenica iz inače kratkog predgovora Episkopa Raško-Prizrenskog Pavla:
„Oblast Raško-Prizrenske eparhije, tokom vekova, bila je središna zemlja našeg narodnog i crkvenog života… Danas: ostaju proređene zadužbine Kosova u sredini svojih proređenih vernika. Hrišćanskog, svetosavskog karaktera, vere koju je narod primio i njome živeo, ove zadužbine i danas kazuju da su građene sa svešću o nepogrešnom i večnom merilu vrednosti čoveka i njegovih dela, kao i vrednosti dela jednog naroda, utvrđenog Gospodnjim rečima o veličini služenja, iz ljubavi prema Bogu i bližnjima…
Zato, naše Kosovsko opredeljenje bilo je, i danas ostaje: rađe i nestati kao ljudi, nego opstati kao neljudi; za nas drugog izbora nema: bolje i mrtav čovek nego živ nečovek. Jer čovek i mrtav, nije mrtav pred Bogom živim. Pred Njim je mrtav nečovek i dok hoda i gazi po ovoj zemlji… Da li ćemo opstati kao ljudi ili neljudi, to zavisi od nas, kao što od nas zavisi i da li ćemo opstati ili nestati i pred Bogom i pred čovečanstvom“.

Jedan komentar

  1. Da li znate nešto o Nazim begu Mahmudbegoviću iz Peći, Kamber Demi ,Mehmed Zećir agu .

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *