ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

 

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)
 

 
Прилог 7.1:
УНИШТЕНЕ, СПАЉЕНЕ, ДЕМОЛИРАНЕ и ОПЉАЧКАНЕ ЦРКВЕ
(од 15. јуна 1999. до 10. маја 2003.г.) Истовремено, са прогоном православног Српског народа уз разноврсна насиља и злочине (избацивање из кућа, пљачке, силовања, киднаповања, убијања и масакрирања невиних људи), вршено је, и још увек се врши, систематско затирање духовних корена Српског народа пљачкањем, демолирањем, паљењем и рушењем и Православних ЦРКАВА и МАНАСТИРА:
 
Уништени Манастири:
 
1. Средњевековни Манастир Свете Тројице изнад Мушутишта (Сува Река), 14. век, црква фрескописана; опљачкан, демолиран, спаљен и затим срушен до темеља експлозивом.
2. Средњевековни Манастир Светог Марка код Корише Призрен, из 1467.Г., опљачкан, демолиран, спаљен и потпуно срушен експлозивом.
3. Средњевековни Манастир Св. Арханђела Гаврила у селу Бинач (Бузовик) код Витине, из 14. века, са фрескама; најпре опљачкан и спаљен 22/23. јуна 1999.Г. и затим динамитом разорен до темеља, и то прво конаци а затим и црква, тако да су делови фресака били видни по рушевинама, а онда су пропали од невремена.
4. Манастир Успенија – Светог Уроша, Шареник-Горња Неродимља, 14.век, обновљен 1996; миниран и потпуно срушен.
5. Манастир Светог Арханђела, Горња Неродимља, 14. век, са фрескама; обновљен у 17. веку; запаљен и миниран, гробље срушено, огромни бор цара Душана из 1336.Г. посечен и спаљен.
6. Манастир Св.Врача Козме и Дамјана у Зочишту, из 14. века, фрескописан; опљачкан и демолиран, већина конака спаљена. Када је у лето 2002.Г. Епископ и монаштво хтело да обнови Манастир, па су на празник Св. Врача служили Литургију на рушевинама, тада је већа група Шиптара у близини вриштала и камењем их гађала, холандско-дански KFOR ништа није предузимао, а кад су Владика и монаси отишли, Шиптари су минирали и остале делове порушеног Манастира.
7. Манастир ВАВЕДЕЊА Богородице у Долцу код Клине, из 14. века, обновљен 1620.г. фрескописан; најпре спаљен и Св. Престо срушен, затим миниран и срушен цео до темеља, делови фресака видели се по зидовима и пропали су на киши.
 
Уништене Ц р к в е:
 
8. Средњевековна црква Успенија Богородице (фрескописана), из 1315.г, у Мушутишту, спаљена и потом срушена до темеља.
9. Црква Св. Ђорђа у Руднику код Србице (14. век, обновио Патријарх Макарије 16.в., са фрескама, има стари вековни светосавски дуд као у Пећкој Патријаршији и врло старе камене крстове на гробљу), демолирана и паљена унутра, а затим експлозивом срушен камени свод крова и југоисточни део олтара (полов. августа 1999).
10. Црква Св. Николе (Рајкова) у Призрену, задужбина призренског властелина Рајка Киризлића, чији се син Богдан помиње у писаним призренским изворима 1361.и 1368. Црква ј е минирана са 20 мина од којих је 5 експлодирало и знатно оштетило цркву. У августу 1999. годинецрква је сасвим срушена од стране шиптарских терориста.
11. Црква Свете Пречисте (Ваведења Богородице) у селу Зочишту код Ораховца, 15.век, обновљена; оскрнављена и уништена од шиптарских екстремиста крај ем лета 1999.Г.
12. Црква Св. Ваведења у селу Ретимље код Велике Хоче (Ораховац) сафрескама, саграђена 16011602.г. оскрнављена и уништена потпуно крајем лета 1999. године.
13. Црква Св. Спаса у селу Оптеруша код Велике Хоче, 14.век, обновљена 1925; срушена до темеља.
14. Катедрална црква Свете Тројице у граду Ђаковици, (подигнута 1998.Г. на темељима спомен-цркве из 1939.г., срушене 1950), демолирана, унутра паљена и уништен драгоцени мозаик над улазним вратима, и потом потпуно срушена експлозивом (ноћу 24/25. јула 1999). Крајем 2003. и поч. 2004. Шиптари очистили о однели сав материјал од срушене Цркве и ту направили парк (видели очевидци 22. марта 2004).
15. Црква Св.Николе у селу Словиње код Липљана, основана у 16.в., обновљена у 19.в., експлозивом разрушена до темеља.
16. Црква Св. Апостола Петра и Павла у Сувој Реци, из 1938, демолирана и затим срушена до темеља експлозивом.
17. Црква Свете Тројице у селу Петрич код Пећи (из 1993.г.), срушена динамитом до темеља, чак и бакар са кубета скинут и однет; столетни храст у порти цркве посечен.
18. Црква Св. Тројице у селу Велика Река код Вучитрна, из 1997, демолирана, спаљена и неуспело рушена.
19. Парохијска црква Св.Тројице у селу Грмову, код Витине (нова), најпре спаљена, а потом потпуно срушена експлозивом (25.7.1999).
20. Црква Св.Николе у Кијеву, код Клине, из 16. века (са фрескама), срушена до темеља, и на гробљу рушени крстови и споменици.
21. Црква Св. Јеванђелиста Марка (на темељима старе цркве Ваведења) у Клини (Метохија), срушена експлозивом.
22. Црква Св. Петке у селу Добрчане између Гњилана и Косовске Каменице, спаљена, кров срушен унутра.
23. Црква Св. Василија Великог (1863.г.), Горња Србица код Призрена, спаљена и порушена.
24. Црква Св. Петке (новија), село Заскок код Урошевца, минирана и срушена.
25. Црква Св.Николе (стара средњевековна, обнов. 1984), село Гатње, Урошевац, демолирана па срушена динамитом.
26. Црква Богородице (стара, обновљена 1925), Горње Неродимље, демолирана и срушена.
27. Црква Покрова Богородице (16. век, обновљена), у селу Кориша (Призрен), срушена до темеља, као и старо црквиште, и гробље уништено.
28. Црква Св. Јеремије у селу Гребник код Клине (из 1923.г.) срушена до темеља и терен поравнат булдожером.
29. Црква Св. Петке изнад села Бинча код Витине, обновљена на врло старим темељима, 1973. Место је познато као поклоничко народно сабориште. 27. јула 1999.Г. црква је најпре паљена, оскрнављена а потом и минирана.
30. Црква Св. Спаса у Дворанима код Мушутишта, Сува Река, из 1465.г.; потпуно срушенау лето 1999. године од Шиптара у присуству немачког KFOR-a.
31. Црква Св. Илије у Локвицама код Призрена, сазидана на старим темељима (13.век) 1866. године; оскрнављена и минирана у августу 1999. године.
32. Црква у Горњем Закуту десетак километара од Подујева, из 14. века, обновљена 1990; чувана од британских војника KFOR-a, који су се затим повукли те је црква, око 8.11.1999. год. минирана и срушена од стране Шиптара.
33. Црква Светог Николе (1340.Г., обновљена 1592, са фрескама) – Ђураковац Исток, стара црква на гробљу у Ђураковцу, потпуно срушена до темеља, и српско гробље около у великом броју порушени споменици.
34. Црква Св. Николе у селу Осојане код Истока обновљена на старим темељима 1934. године, крајем лета 1999. године оскрнављена и срушена од стране Шиптара.
35. Црква Св.Илије у селу Жегри код Гњилана, из 1931.г., демолирана и затим сасвим спаљена (кров срушен), а такође су паљене 2 црквене зграде, и на гробљу рушени крстови и споменици.
36. Црква Св. Илије у Помазатину код Белаћевца, Косово Поље, из 1937.г. (била срушена и 1941.г.), паљена и делимично срушена минирањем у лето 1999.Г., па је чувао KFOR, а у недељу 16. јула 2.000.Г. ноћу минирањем срушена до темеља.
37. Црква Св. Архангела у Мушутишту, 19. век; крајем јуна 1999. године црква је спаљена и делимично срушена од шиптарских терориста након доласка немачких снага KFOR-a.
38. Црква Св. Николе, Доње Неродимље, стара, обновљена 1983; демолирана, паљена и минирана.
39. Црква Св. Стефана, Доња Неродимља, 14. век, обновљена 1996, на гробљу, демолирана, паљена и минирана.
40. Црква Св.Василија Острошког, Љубово-Исток, 1939.г.; минирана 16. новембра 2002.г.
 
Демолиране, опљачкане и спаљене цркве и манастири:
 
41. Манастир Девич Св. Јоаникија у Дреници код Србице, из Средњег века, са фрескама, из 1434.Г, демолиран и опљачкан. (Манастир је био паљен и рушен и 1941.г. од Шиптара). Потпуно спаљен од Шиптара терориста, приликом општег Шиптарског погрома над Србима Косова и Метохије, од 17-21. марта 2004.Г.; сестре су присилно евакуисане од француског KFOR-a 18. марта 2004., а била је остала сестра Анђа, па су је накнадно извукли (Французи или Шиптарски КПС?). У цркви је све изгорело и то дуже подржаваном ватром (тако да су је и очевидци затекли 21. марта предвече, као и још друге живе ватре у манастиру, што значи да су Шиптари пљачкали Манастир и онда палили постепено и додавали на ватру ново гориво, јер није било шта да тако дуго гори). Гроб Светог Јоаникија је разбијен, све плоче поломљене, и крај гробнице је дуго горела ватра. Свети Престо је у цркви срушен и копано је на три места на солеји. Свод ћемер Цркве није пао, али је кров са Цркве однет, јер га нема, а није горео. Шиптари су данима виђани у Манастиру са колима и тракторима како развлаче ама буквално све, а онда су почели да секу и вуку манастирску околну шуму.
42. Црква Ваведења Богородице у Белом Пољу код Пећи, из 16. века, обновљена у 1868.г, демолирана и спаљена; гробље око ње рушено и засипано смећем. Поново паљена 17-18. марта 2004. приликом општег погрома Шиптара над Србима на Космету, када су једва спашени 30 Срба повратника у то село, и онда су им попаљене црква и парохијски дом где су већина живели и све обновљене куће.
43. Катедрална црква Светог Уроша у граду Урошевцу, подигнута 1929.г., демолирана и унутра паљена. (Чува је амерички и грчки KFOR). Поново је више пута нападана и скрнављена (недавно, у јесен 2003). – У дане 17-18. марта 2004. у време општег погрома Шиптара на Србе на Космету, поново је нападнута с покушајем паљења, грчки KFOR је бранио и дошло је до ватрене борбе 15 минута, где је било рањено грчких војника, док нису дошли из америчког KFOR-a и преузели цркву, а Грци су се повукли у своју базу. Сигурно да је том приликом црква накнадно оштећена мецима.
44. Црква Св.Пророка Илије у граду Вучитрну, из 1834.г., опљачкана, демолирана и унутра делом паљена; почетком 2000.г. срушена је унутра у цркви галерија хора, и спаљена је једна од две црквене зграде у дворишту; неки гробови око цркве срушени. – Дана 17-18. марта 2004. у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, опет је паљена и накнадно оштећена.
45. Црква Св. Јована Крститеља – Самодрежа, код Вучитрна, 14. век, обновљена 1932.Г.; демолирана, спаљена и покушано рушење и копање у цркви и око темеља.
46. Црква Св. Параскеве у Дрснику код Пећи,14. век, са фрескама из 1570.г.; оскрнављена, демолирана и унутра паљена.
47. Црква Богородичина у селу Накло код Пећи, из 1985.г.; демолирана и паљена.
48. Црква Св. Апостола, Петровце код Косовске Каменице, демолирана и спаљена.
49. Црква Св. Богородице – Свете Петка у селу Подгорце код Витине, обновљена 1996; демолирана и спаљена; а 30. јуна 2000.Г. срушена до темеља минирањем од стране Шиптара.
50. Црква Св. Јована Крститеља у Пећкој Бањи код Пећи, из 1996, демолирана и унутра паљена.
51. Црква Сабора Срба Светитеља у Ђураковцу код Пећи, из 1997.г., демолирана, затим 16. новембра 2002. делимично минирана и поред присуства KFOR-a, који је затим на брзину покушао санацију насталих рупа и пукотина. Црквени дом код храма спаљен.
52. Црква Св. Пророка Илије у Бистражину између Призрена и Ђаковице, 14. век, обновљена на старим темељима 1930.г. и током Другог светског рата срушена од Шиптара, поново обновљена 1988.г.; сада потпуно демолирана. – Потпуно до темеља срушена веров. у погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004.г. Очевидци су видели 21.марта 2004. да цркве више нема.
53. Црква Св. Димитрија у Сиги код Пећи, 14. век, обновљена 1937. на средњевековним темељима; демолирана и спаљена.
54. Црква Светих Врача, НовакеПризрен, 14. век, обновљена 1991.г.; демолирана и паљена, покушано минирање, гробови око храма порушени.
55. Црква Ваведења Богородице у Великом Крушеву код Клине, 14. век, обновљена 1980; проваљена и делимично спаљена.
56. Црква Св. Николе у Љубижди код Призрена, 16. век, обновљена 1867; опљачкана и демолирана; парохијски дом спаљен.
57. Црква Св.Пророка Илије у истом селу Љубижди код Призрена, 16.век, на гробљу, обновљена 1979; опљачкана, демолирана и унутра паљена и минирана, гробље око ње рушено.
58. Катедрална црква Христа Спаса у Приштини, 1998.г., најпре покушано паљење, а 1.8.1999. у 1 час по поноћи подметнут експлозив на 4 места: 2 експлодирала, а 2 нису; поново нападана (ова црква је подигнута у Приштини уместо ранијих 12; на темељима 3 од њих су цамије).
59. Црква Св.Илије, Смаћ-Призрен, 1994; паљена, демолирана и минирана изнутра, али нису сви пакети динамита експлодирали.
60. Црква Св. Илије, у селу Некодим код Урошевца, стара, обновом 1975.г. проширена; демолирана и паљена. Потпуно срушена у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
61. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Талиновцу код Урошевца, 20. век; демолирана и унутра сва спаљена; гробље око ње порушено.
62. Црква Свете Тројице у селу Бабљак код Урошевца, 1965.г.; демолирана и унутра паљена.
63. Црква Рођења Богородице, село Софтовић Урошевац, 1930.г.; демолирана и спаљена. – Потпуно срушена у време Шиптарског погрома 17-18. марта 2004.г.
64. Црква Св. Илије у Новом Качанику, 1929.Г.; спаљена унутра.
65. Црква Ваведења (Св.Кнез Лазар) у селу Кош код Истока, 1969.Г.; врата разваљена и унутра сва демолирана.
66. Црква Св. Тројице у селу Житињу, Клокот – Витина, стара, обновљена 1980; покушано паљење 19.7.1999.г. кроз прозоре, који су оштећени; накнадно демолирана и оштећена.
67. Црква Св. Лазара Четвородневног (Св. Ђорђа) у Белици код Рудника (СрбицаИсток), 14. век; запаљена.
68. Црква Св.Тројице у Доњем Ратишу код Дечана, стара, обновљена 1935; уништена од Шиптара 1941, обновљена 1992.Г.; на њу су Шиптари од 1996. до 1998. атаковали седам пута; сада оштећена и демолирана.
69. Црква Св. Ап. Луке у Витомирици поред Пећи, саграђена 1912; спаљена изнутра и оскрнављена од Шиптара у августу 1999. год.
70. Црква Св. Ап. Андреја Првозваног (Св. Илије) у Подујеву, подигнута на узвишењу изнад града 1929.г.; за време 2. Светског рата Шиптари су срушили кубе а цркву оскрнавили; црква је обновљена 1971.г.; крајем јуна 1999.Г. поново оскрнављена и унутра спаљена од Шиптара. – У време општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г. поново паљена, а можда и више оштећена.
71. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Горњој Пакаштици код Подујева, позната као „Краљева црква“ задужбина Краља Милутина (из 1282.г.); на старим темељима подигнута нова 1925.г.; средином јуна 1999. након доласка KFORа демолирана и оскрнављена, гробље око ње рушено.
72. Параклиска пела на српском гробљу у К. Митровици зидана 1939.г. на старом црквишту; у време кад год је српско православно гробље скрнављено, оскрнављена је и ова капела, а то је било више пута. Гробље је јако рушено у општем погрому Шиптара над Србима 17-18. марта 2004.Г.
73. Црква Св. Ап. Петра и Павла у Истоку, подигнута је 1929.Г.; добротом Патријарха Варнаве израђен је иконостас; почетком јула 1999.г. спаљена је и оскрнављена од Шиптара.
74. Црква Св. Кнеза Лазара у Пискотама код Ђаковице, једнокуполни храм саграђен на српском гробљу 1991-1994.г.; Шиптари су крајем августа 1999.Г. уништили крст на куполи и оскрнавили цркву и гробље около; затим је црква минирањем оштећена, а парохијски дом спаљен.
75. Црква Св. Николе у Поповљанима код Суве Реке, из 1626.г. са дивним фрескама, око цркве је старо српско гробље; августа1999.г. опљачкана, демолирана, оскрнављена од Шиптара.
76. Црква Св.Николе у Штимљу, подигнута 1926.Г. на темељима старе, гробљанске цркве; половином јула 1999. оскрнављена и демолирана од Шиптара у близини британског KFOR-a. – Поново паљена у дане општег Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
77. Црква Св. Архангела Михаила у Штимљу, на брегу изнад града, подигнута 19201922.Г., иконостас је радио познати сликар Урош Предић; црква је темељно реновирана 1977.Г.; запаљена и оскрнављена, а фреске уништене августа 1999. године. – У време општег Шиптарског погрома над Србима поново паљена и оштећивана.
78. Црква Св. Спаса у Мецићевој махали, Мушутиште – Призренски подгор, 11 км од Суве Реке, из 19. века; почетком јула 1999.г. црква је опљачкана, оскрнављена и запаљена.
79. Црква Св. Петке, Мушутиште – Сува Река, 19. век, обновљена 1973.Г.; крајем јуна 1999.г. оскрнављена и запаљена од Шиптара.
80. Црква Св. Илије, у селу Церници код Гњилана, из 15. века, обновљена 1933.Г.; дана 15. јануара 2000.г. на око 70 м од јединица америчког KFOR-a, рано ујутру око З.30 часова, Шиптари су подметнули експлозив, уништили унутрашњост цркве и оштетили зидове; од експлозије су и 3 суседне куће српске јако оштећене. (Канађани су потом помогли обнову цркве).
81. Црква Св.Николе у селу Бањској код Вучитрна, из 1346.г.; претходно је оскрванљена и демолирана, а око Св.Саве (27. јануара) 2.000.г., минирана у близини KFOR-a Арапских емирата.
82. Црква Св. Николе (у народу: Св. Петка) на гробљу у Млечанима код Клине (наспрам Кијева), 14-16. век; кров и део олтара Шиптари уништили крајем лета 1999.г.
83. Споменик и Меморијални комплекс Косовским јунацима дело арх. Александра Дерока, подигнут 1953. на месту где се на Видовдан 1389.г. збила Косовска битка. Крајем августа 1999. године Споменик је оскрнављен и оштећен минирањем од Шиптарских зулумћара; затим су уништавали натпис великим металним „Ко је Србин и српскога рода…“, мада Споменик чувају војници KFOR-a.
84. Црква Св.Николе у Мушникову, Средачка жупа код Призрена, из 16. века; минирана од Шиптара 4. септембра 2.000. године.
85. Црква Св. Николе у Горњем Ливочу код Гњилана, из 20. века; минирана потпуно од Шиптара 8. фебруара 2001.Г.
86. Црква Св.Николе – Св.Петке, Грнчар, Витина, 14. век; обновљена 1976.г.
87. Испосница Манастира Високи Дечани, 14. век, оштећена.
88. Црква Пресвете Богородице, крај Манастира Високи Дечани, 14. век.
89. Црква Св. Киријакије (Недеље), Брњача, Ораховац, 1852. год.
90. Црква Св. Јована (Св. Николе), Леочина, Србица, 14. век.
91. Испосница Уљарица, Клина, 14. (обнов. 16) век.
92. Црква Св. Недеље, Живињане, Призрен, 16. (обнов. 19) век.
93. Црква Св. Николе, Оптеруша, Ораховац, 14. век (обнов. 1934. год.).
94. Црква Св.Петке, Пећ, 14.век (обнов. 1912. год).
95. Црква Св.Козме и Дамјана, Поткаљаја, Призрен, 14. век (обнов. 19. век).
96. Руговска испосница код Пећи, 1314. век.
97. Испосница Св.Николе код Призрена, 14.век.
98. Црква Св. Архангела Михаила, Ракитница, Подујево,14.век.
99. Црква Св. Николе, Средска, Призрен, 15. век (обнов. 1875).
100. Црква Св.Ђорђа, Речани, Сува Река, 14.век.
101. Црква Св.Николе, Сићево, Клина, 15.век.
102. Црква Св. Апостола Петра и Павла (ман. Петровица), Добра Вода код Клине 1316. век.
103. Споменик благодарности српским патриотама у Призрену, 1930. год.
104. Црква Св. Николе у Чабићима, Клина, 16. век.
105. Црква Св. Козме и Дамјана, Подграђе, Клина, 16.в.
106. Црква непознатог Светог, Пустеник, Качаник, 1011. век.
107. Црква Св.Тројице, Српски Бабуш, Урошевац, 20.в.
108. Црква Св. Димитрија, Сушица, Грачаница, 18. век (обнов. 20. век). Недавно је, на Св. Димитрија или Аранђеловдан 2003.г. поново демолирана…
109. Црква Св. Јована Претече (Митрополија), Пећ, 1982. год. – Потпуно спаљена и срушена, као и зграда Митрополије у граду Пећи у време општег Шиптарског погрома над Србима, 17-18. марта 2004.г.
110. Црква Св. Николе у Приштини, из средњег века, обновљена 1830.г. са иконостасом у дуборезу с почетка 19.в.; више пута нападана и каменована; задњих дана и недеља: 10. маја, 26. јуна и 3. и 4. јула 2003.Г.; парохијски дом крај цркве такође каменован, а црквена кућа испод цркве спаљена. – У време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.г. потпуно спаљена и срушена од бесне руље Шиптарских терориста, такође и црквени дом и парохијска зграда. Свештеник Мирослав Попадић је спашен тиме што је у почетку сишао у подрум парохијског дома, а потом су дошли људи из Међународне полиције из Приштине и извели га.
111. БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА у Призрену, прелепи српсковизнатијски храм из 1305. године са фрескама Михаила и Евтихија Астрапе, и са једном фреском Богородице са Христом Кормитежем Призрена из 12. века, спаљена је у општем Шиптарском погрому над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.Г., када је све у Призрену српско спаљено и уништено, и Богородица Љевишка разваљена на улазу и отворима на прозирима и кубетима, и унутра поломљен Свети Престо и паљено горивом чврстим и течним; Фреска Богородице из 12. века је у доњем делу састругана. Шиптари сада улазе у цркву и врше нужду, како су видели очевидци 22. марта 2004. и снимили.
112. САБОРНА ЦРКВА Св.Георгија у Призрену, из 19. века, спаљена и порушена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004, када је у Призрену све српско спаљено и уништено, такође и Владичански Двор крај цркве. Свештеника и неколико Срба из Двора је присилно евакуисао немачки KFOR који је иначе чувао Саборну цркву и двор.
113. Црква Светог Георгија Руновца у дворишту Саборне Цркве у Призрену, из 15. века, спаљена и срушена за време истог погрома Шиптара над Србима 17-18. марта 2004. године.
114. Црква ХРИСТА СПАСА на брегу изнад Призрена у Подкаљаји, из 14.века, паљена од Шиптара у време општег погрома над Србима 17-18. марта 2004.г.
115. Манастир СВЕТИХ АРХАНГЕЛА на Бистрици код Призрена, у из 14. века, однедавно обнављан, спаљен потпуно конак и радионица и све што је било обновљено, у време Шиптарског погрома над Србима 17-18. марта 2004. Монахе је скоро присилно евакуисао немачки KFOR, који је Манастир чувао.
116. Црква Успенија Пресвете Богородице у Ђаковици, са оба парохијска дома, старим и новим, спаљена је и потпуно уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. Неколико Српкиња које су живеле у црквеним кућана евакуисао је италијански KFOR.
117. Црква Светог Николе у Косову Пољу спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.
118. Црква Свете Катерине у Бресју код Косова Поља, спаљена је изнутра у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
119. Црква Светог Саве у Косовској Митровици спаљена је и срушена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; такође и велики двоспратни Парихијски дом; једва су евакуисани свештеници који су у дому живели, а евакуисани су и сви преостали Срби из јужног дела Косовске Митровице.
120. Црква у Доњој Слапашници код Косовске Каменице, спаљена је у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.
121. Црква у Обилићу спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; око 150 Срба насилно су евакуисани из Обилића у KFOR-ову базу код Приштине.
122. Богословија Св.Кирила и Методија у Призрену потпуно је спаљена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004; неколико Срба који су у њој живели евакуисао је немачки KFOR, али је изгорео једна Србина и једна Српкиња.
123. Црква Св. Николе у Призрену, преко пута Саборне Цркве, спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.г.
124. Црква Св. Пантелејмона у Подкаљаји у Призрену спаљена је и демолирана у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
125. Црква Св. Николе – Тутићева у Призрену, из 14. века, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
126. Црква Свете Недеље у Призрену, 14. век, спаљена је и уништена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004.
127. Црква Христа Спаса на брегу изнад Призрена у време општег Шиптарског погрома над Србима на Космету, 17-18. марта 2004. године.
128. Епископски Двору Призрену, из 19. века (био турски хан и дат царској Русији за Конзулат, па га конзул Јастребов поклонио Призренском Епископу), обновљен у време Еп. Артемија, сачувавши стари изглед; спаљен и срушен у време општег Шиптарског терора над Србима по Космету, посебно страшног у Призрену, 1719. марта 2004. Са њим спаљена и срушена и Саборна Цркве и све цркве у Призрену. +
 
Остаје нам да се надамо у Бога Правде, Истине и Слободе, у Тројичног Бога јеванђелске љубави и крсно-пасхалног васкрсења и спасења, да ће нам помоћи у овом нашем голготском распећу. А једино нам Бог данас може помоћи. Ми пак никоме се нећемо светити, него ћемо са праведним Јовом говорити: „Ако смо добро примили од руке Господње, зар нећемо и зло примити?“ И још са десним покајаним разбојником на Крсту Голготском молити се: „Помени нас, Господе, у Царству Твоме!“

Један коментар

  1. Да ли знате нешто о Назим бегу Махмудбеговићу из Пећи, Камбер Деми ,Мехмед Зећир агу .