НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

 

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)
 

 
ПРЕДГОВОР[1]
 
Овим новим утрострученим и допуњеним издањем своје књиге „Од Косова до Јадовна“ о. Атанасије Јевтић је свој првобитни „путопис“ претворио у потресно сведочанство нашег времена о Српском народу и његовој трагичној судбини. И онда када је била замишљена као путопис ова књига није имала за циљ да разоноди нити да буде књижевно дело у уобичајеном смислу речи. Путујући, поклоништва ради, између Косова и Јадовна о. Атанасије се суочио са распећем свога народа, прошлим и садашњим. Дотакавши се непосредно његових „рана од клинова“ он је то распеће свог народа доживео као своје; силазећи на његово дно и пењући се до његових врхова, он се изнова враћа његовом корењу и дну, Косову, старом и најновијем српском „грдном судилишту“.
Косово је почетак и мера српског Јадовна а Јадовно продужетак и уклин Косова. Између њих, крстоносни пут једног народа, пут Крста који у виду лука, као небеском дугом спаја наше старе и нове јаде, сва наша јадовна и „изласке“. „егзодусе“. У Јадовну врхуни Косово, реч и стварност Јадовна је пуно откривење тајне Косова и посведочење Косовског опредељења и завета. Српска судбина се до сада одвијала у знаку Косова; од сада ће се одвијати између ова два пола, Косова и Јадовна, подножја и врха Голготе. Као и сви „изласци“, „егзодуси“ и путовања кроз таму историје Српског народа, досадашња, данашња и будућа.
Кратки путопис писца се овим целовитим издањем претвара у путопис народа. Записи писца сада нису више само његови. Овде они постају записи и сведочења многих других, забележени пре њега и у његово време. У овом издању излазе на светлост дана драгоцена документа из рата. сведочења очевидаца, како са Косова и Метохије, тако и из крајева злоумне и злотворне Ендехазије. Проткана новијим записима самог писца, објављиваним у новинама, нарочито записима о садашњим непојамним збивањима на Косову и Метохији, као и недавним призивима разуму и савести и апелима свештеника, књижевника и самих косовских страдалника, – сва ова сведочења и документа указују на непрекинуту драму једног народа, која и даље траје и ко зна кад ће се завршити. И то траје не само од времена овог другог светског поклања u рата, него, ево, већ шест стотина година, од времена „проклете Косовске вечере“ и Косовског боја (1389).
Ова и оваква књига „Од Косова до Јадовна“ је потресна и истинита прича, сложена од голих чињеница и имена безбројних мученика и страдалника. Oд збивања и сведочења о збивањима. Иако то није хтела да буде, она тим сведочењима постаје суд над силама таме и мрака овог времена. Суд, показатељ и опомена. Свако име мученика, чија крв вапије небу, свако сведочанство и догађај, у овој књизи забележени, и њоме од заборава сачувани, откривају безумност правдања и лажност оправдања и скривања свега тога од стране свих оних који су из ових или оних разлога хтели и желели да сакрију и покрију своја и туђа дела таме сатанског зла нашег века. Сва ова сведочења својим тихим али као јерихонска труба моћним криком потврђују свету и непроменљиву истину. безброј пута историјом посведочену. Зло и цвеће и семење зла, било да је никло из старих лажи и заблуда, било из нових идеолошких и нерелигиозних мракова и посуновраћености, само изношењем на видело Божјег дана и искорењењем може бити уништено и побеђено.
Семење зла је најопасније кад је прикривено. Учињено зло је најотровније кад после извршења буде оправдано или намерно покривено велом заборава. Покајати се за учињено зло, лично или колективно, значи поново открити у себи прави људски лик, значи од братоубице поново постати брат, обновити се тајном изгубљеног братољубља. Непокајано и неокајано зло постаје извориште нових зала. Као што се и решења кратковиде политике доношена и донета ради себичних интереса или лажног мира међу људима и народима, троструко и петоструко плаћају, све до деветог колена.
Све ово потврђује свака реч и сведочанство у овој књизи; потврђује га старо и ново Косово, Јасеновац и Јадовно. Записи сведока у овој књизи сведоче о невино пострадалим у крвавом рату и невино страдајућим у лажном миру. Њима се одаје и дужно поштовање и дуг свима убељеним крвљу мученичком. Она их враћају нашем памћењу а преко њега враћају и нас нама самима. Као таква она нису нити желе да буду призив на освету и мржњу него будилник на враћање себи и својој историјској самосвести; као и еванђелски призив на покајање и трезвену разумност. Свима који имају уши да чују и очи да виде.
Доста се овај Српски народ играо са собом и својом историјском судбином, одричући се себе и свог светог корења. растачући себе и ризнице свога небеског опредељења на „наџаке и буздоване“, разарајући своје савинско-симеоновско јединство у Христу Богу и лазаревском Царству Небеском. Дванаести је час да се враћа и врати само себи, из земље Недођије. Ова књига управо има то за циљ: да допринесе том и таквом буђењу и саборном отрежњивању. Јер. једно је јасно и очевидно: Не опамети ли Србе Косово и Јадовно и не обнови ли у њима њихову саборну свест и самосвест и сазнање њиховог историјског призвања на овој жеравичној раскрсници светова – ништа их опаметити и пробудити неће.
На крају овог кратког предговора да кажемо и то. иако ћe некоме можда изгледати чудно: Књига „Од Косова до Јадовна“ и поред свег свог трагизма, диван је сведок да још увек има наде како за Србе као народ тако и за овај свет у коме живимо. Јер, сведок буде било људи у Српском народу и у овом свету, спремних да се жртвују за правду и истину, и да живот свој жртвују за ближње своје, дотле ће Српски народ имати будућности, а овај свет смисла постојања. Ова књига управо о таквима сведочи. Као и оно што је најчовечније и најрадосније за свако људско биће: да голготском путу „од Косова до Јадовна“ следи света тајна Васкрсења. И у њој победа сила добра и светлости над силама зла и мрака.
 
Епископ Банатски
АМФИЛОХИЈЕ
(1987)
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Предговор претходном, 7. издању, из године 1987 (дакле из времена комунистичке пошасти, пре свега над Српским народом на Косову и Метохији, а пре ове најновије шиптарско-америчко-европске тираније над Србима и Светињама ове Свете Земље), који, немајући шта да му додамо, доносимо дословно и у овом осмом издању. – Прим. приређивача.

Један коментар

  1. Да ли знате нешто о Назим бегу Махмудбеговићу из Пећи, Камбер Деми ,Мехмед Зећир агу .

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *