НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

 

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)
 

 
САОПШТЕЊЕ АРХИЈЕРЕЈА СПЦркве
окупљених на Хиротонији Еп. Липљанског
Г. ТЕОДОСИЈА у Дечанима у Манастиру Дечанима, у недељу 20. јуна 2004.
 
Сабрани данас у Високим Дечанима, на овај свеблагодатни педесетнички догађај хиротоније новоизабраног Епископа Липљанског Г.Теодосија, игумана Високих Дечана, нас двадесет Епископа Пећке Патријаршије и Охридске Архиепископије, на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским Г.Павлом, уз саслужење и браће Архијереја из Јеладске Цркве, – узносимо благодарност Богу Живоме и Истинитоме, у Тројици слављеноме, Светим Великомученицима Стефану Дечанском и Лазару Косовском и осталим Светим Божјим Угодницима и Мученицима ове страдалне, али славне Косовско-метохијске земље; захваљујемо на оваквој духовној радости заједништва са Небеском Црквом Божјом, присутном кроз Светитеље и Мученике, и са земаљском Црквом Христовом, оличеном у присутном народу Божјем.
Благодаримо Богу, Спаситељу свих људи, за Његов дар – за новог Епископа, данас хиротонисаног и назначеног за дивну и плодну Метохију. Она је одвајкада била испуњена светим манастирима и храмовима и верним народом Божјим око њих и у њима, али и гробовима Мученика и рушевинама Божјих и људских домова. Данас је она, нажалост, увелико испражњена од Православног народа. У њој је, много више него икада раније, порушених светиња, разорених домова и оскрнављених гробова, опљачкане и незаконито узурпиране имовине, неправде и неслободе која Богу и савести човечанства вапије, невино проливене крви која као Авељева виче к Небу.
Туга је за нас, и за свако људско биће добре воље и искрена срца, што је од суседне Пећи до Ђаковице, Призрена и Светих Архангела у Метохији, и даље до Девича и већине градова и села широм Косова, пред очима наше и светске јавности, а у присуству војних снага и цивилних власти међународне заједнице, порушено преко сто тридесет цркава и манастира и испражњено на стотине српских села и насеља. У њих, ево, и после пет година протектората Уједињених Нација и NATO снага, једва да се ко од прогнаних Срба вратио, и то са тешком муком и уз сталну опасност по живот, а нарочито по живот и будућност своје деце. Сећамо се са болом прошлогодишњег убиства, управо у ово годишње доба, двоје невине српске деце (и још двоје тешко рањене) у недалеком Гораждевцу, као и прошлонедељног мучког убиства српског младића Димитрија Поповића усред Грачанице, као и, само два месеца пре тога, ужасног погрома над Србима и њиховим Светињама, извршеног од 17. до 19. марта 2004. године.
Упркос свему, трагични догађаји не потапају нашу хришћанску наду и праведна очекивања да ће ускоро доћи бољи дани и светлија будућност за све житеље ове области; да ће најзад доћи пуна слобода живота, кретања, рада и учења и за Србе и њихову децу, као и за све људе и сву децу народа, који овде вековима живе заједно. Са вером, али и са пуним правом, слободу и безбедност за све очекујемо и од српске државе, а нарочито од моћне светске заједнице, чије присуство овде губи сваки смисао ако не може или неће да донесе слободу, мир и спокојство за све и свакога. Зато молимо, и захтевамо, да се слобода и мир, правда и хуманост, безбедан живот и просперитет, гарантовање свих људских и националних права, неодложно обезбеди за све житеље Косова и Метохије, а поготову за још увек прогањани Српски народ и његове Светиње. Молимо и тражимо да се што пре омогући стварни и безбедан повратак прогнаних Срба у Метохију и на Косово, као и заштита оних који су остали и опстали под несносним условима, и малобројних повратника, као и да се одмах приступи обнови спаљених Светиња, пре свих манастира Девича у Дреници и Светих Архангела код Призрена, па затим и српских кућа у Липљану, Обилићу, Свињару, Белом Пољу и толиким другим насељима.
Молимо и наш српски православни народ да истраје у својој вери и људској честитости, да не клоне пред опасностима и налетима безумља, него да остане постојан и истрајан на својој прадедовској земљи и у својим богоданим светињама.
Из ове древне косовско-метохијске Светиње обраћамо се и нашим суграђанима Албанцима, желећи им од Бога мир и сваки напредак исто онолико колико и себи и своме народу, као и свима осталима који заједно са нама овде живе. Подсећамо њих и себе на очигледну истину: историјски и судбински упутио нас је Бог и Његов Промисао једне на друге. Хлеба, сунца, воде и љубави Божје на Косову и Метохији има за све нас. Показало се и показује свакоме ко има душе и разума да насиље и прогони, раздори, мржња и злочини, било са које стране долазили, никада и никоме нису донели нити ће донети срећу. Зло добра донети не може. На несрећи и невино проливеној сузи и крви других, поготову невине деце, не гради се сопствена будућност. Добро је што су се на своја огњишта вратили прогнани Албанци и обновили своје домове. Зар није подједнако добро да се исто тако што пре врате и прогнани Срби и други житељи Косова и Метохије – да би живели у миру и слободи на својим вековним огњиштима? То захтева правда Божја и то тражи елементарна човечност; то захтевају и општељудски и европски стандарди демократије и хуманости. Свако гажење већних моралних закона и општељудске праведности пре или после враћа се људима и народима Божјом мером и правдом.
Захваљујемо Епископу Рашко-Призренском Г. Артемију на братској љубави. Захваљујемо и команди и војницима Италијанског контингента KFORa на усрдном залагању око безбедности свих учесника у данашњој свечаности, коју смо сви са свима делили у Светим Дечанима. Захваљујемо, на крају, и новом Владици Теодосију и његовом дечанском Братству на љубави и гостопримству, указаним нама и свим данашњим посетиоцима и поклоницима ове древне светиње Светога Ктитора Краља Мученика, Стефана Дечанскога. Епископу, братству и народу у овој Светињи и око осталих Божјих и народних Светиња Косова и Метохије желимо Божји и људски мир, благослов, правду и слободу у Духу Светоме.
 
У Високим Дечанима, 20. јуна 2004.
 
+ Архиепископ Пећки и Патријарх Српски Г. Павле,
Епископ Рашко-Призренски Г. Артемије,
Епископ Липљански Г. Теодосије,
Митрополит умировљени Козански Г. Амвросије,
Митрополит Црногорско-Приморски Г. Амфилохије,
Митрополит Велешки и Егзарх Охридски Г. Јован,
Епископ Нишки Г. Иринеј,
Епископ Зворничко-Тузлански Г. Василије,
Епископ Будимски Г. Лукијан,
Епископ Канадски Г. Георгије,
Епископ Бачки Г. Иринеј,
Епископ Средњоевропски Г. Константин,
Епископ Врањски Г. Пахомије,
Епископ Шумадијски Г. Јован,
Епископ Будимљанско-Полимски Г. Јоаникије,
Епископ Захумско-Херцеговачки Г. Григорије,
Епископ Јегарски Г. Порфирије,
Епископ Велички Г. Јоаким,
Епископ Атанасије, умировљени Херцеговачки,
Архим. Јован, новоизабрани Епископ Диоклијски,
Архим. Максим, новоизабрани Епископ Хумски.

Један коментар

  1. Да ли знате нешто о Назим бегу Махмудбеговићу из Пећи, Камбер Деми ,Мехмед Зећир агу .

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *