НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)

 

ОД КОСОВА ДО ЈАДОВНА (ПУТНИ ЗАПИСИ)
 

 
Прилог 3:
ПЕТИЦИЈА 2016[1] ГРАЂАНА КОСОВА
 
Изложени насиљу, непознатом историји мирнодопских услова у колевци своје отацбине, ми потписани Срби са Косова и Метохије чинимо последњи напор да легалним начином заштитимо право на животе наших породица.
Ситуација у реалитету је поражавајућа: окупиран је део Југославије, простор нашег историјског и националног бића, а геноцид фашиста над нама Србима на Косову и Метохији стекао је право грађанства. Није прилика, нити је то могуће урадити, да износимо досије најцрњих недела.
Деценијама траје брутални притисак шиптарских шовиниста над нама и нашим породицама, имањима, гробљима и светињама, на жалост, намерно или случајно то је скривано и заташкавано. Ни њихова отворена побуна 1981. године, противно свакој памети, није допринела да власти ове земље зауставе остваривање идеологије која по методама и циљу припада фашизму. Остваривање етнички чисте територије, а Косово и Метохија то скоро јесу, је основа фашистичке доктрине.
Посебна трагедија је у томе, што уместо радикалних мера супротстављања, власти на Косову и Метохији је маскирају социјалистичком идеологијом.
Док се над нама врши терор из дана у дан, свуда и на сваком месту, институције власти у Покрајини остају пасивне. Нечињењем оне чине, та пасивна резистенција је апсолутна потпора и легализација насиља. Лабави закључци шире заједнице о потреби промена стања на Косову и Метохији благовремено су блокирани опструкцијом власти.
У међувремену терор над нама Србима се свакодневно појачава на очиглед Европе и целог света, на срамоту Југославије.
Куда то води?
Уверени да наша највиша законодавна тела неће, не могу и не смеју остати равнодушна према спровођењу геноцида над нама Србима на Косову и Метохији, чинимо последњи покушај да се овим начином стане фашизму на пут.
Због тога захтевамо хитне ванредне седнице Скупштине СФРЈ и Скупштине СР Србије, а за дневни ред прилажемо следеће наше захтеве:
1. Гаранцију остваривања наших основних људских права по Уставу СФРЈ и међународним конвенцијама, а која су нам апсолутно одузета.
2. Да Социјалистичка Република Србија добије исти статус државности као и друге републике у Југославији.
3. Да се сместа из органа власти Покрајине и Републике искључе и подвргну одговорности великоалбански шовинисти, који су инспирисали, водили и воде побуну на Косову и Метохији, и омогућили освајање територије Југославије од стране великоалбанских шовиниста. Одговорност захтевамо и за кадрове српске националности који су својим опортунизмом и каријеризмом служили и служе тој идеологији.
4.Да се јавно изнесу имена твораца пројекта геноцида на нама Србима на Косову и Метохији, без обзира који су положај заузимали у нашој земљи. Поуздано, тај пројекат није резултат случајности нити је настао само у овом простору и у овој земљи.
5.Да се откаже даље гостопримство емигрантима из Албаније, насељеним од 6. априла 1941. године до данашњег дана, без обзира да ли су насељавани по Мусолинијевом програму или, касније, по пројекту Енвера Хоце. Они на територији СФРЈ, супротно Закону, поседују некретнине, а већина њих предњачи терором над нама Србима. Југославија, на жалост, не зна ни њихов број, а по нашим подацима има их преко 260.000. Ни један једини Србин из Албаније протеклих деценија није емигрирао у нашу земљу и ако их је према познатим подацима у Албанији више од 30.000. Изложени најцрњем терору они у Албанији једноставно као националност не постоје. Никада раније најодговорнији појединци и тела ове земље нису то питање поставили.
6.Да се хитно пониште сви купопродајни уговори продатих српских имања, без обзира да ли су их од нас изнудила физичка или правна лица.
7.Захтевамо да се под надзором републичке и савезне власти без одлагања спроведе повратак прогнаних српских породица.
8.Да се изврши реконструкција више хиљада „несталих“ судских предмета, преиспитају сумњиве одлуке и изврше радикалне промене функционисања судства.
9.Да се на Косову и Метохији уведе службени језик као на територији целе Републике Србије. То је наше право које је одузето нелегално.
10.Да се укине албанска застава са симболима које сада има. Ми нећемо у својој земљи да живимо под туђом заставом. Туђа застава је увек била повод слободарским ратовима против окупатора.
11.Да се изврши реконструкција досијеа балиста који живе у земљи и у иностранству, која су свесно уништена после 1966. године. Мере безбедности читаве државе то намећу као обавезу.
12. Захтевамо од највиших партијских органа да се изврши рехабилитација свих кадрова који су због ангажовања против велико-албанских шовиниста морално и политички дискредитовани, пали као прве жртве те идеологије која је обелодањена.
13.Да се приликом запошљавања и делегирања суспендују постојећа нелегална правила заступљености по кључу што је супротно Уставу и основним људским правима, и да се приступи примени паритета.
14. Да у раду Скупштина по нашим захтевима учествује делегација састављена од потписника ове петиције коју ми одредимо. Делегација би аутентично пренела и образложила делове који су нас довели до оваквог стања. За предвођење наше делегације предлажемо другове: Светозара Вукмановића-Темпа, Батрића Јовановића, Тодора Славинског и Зарију Мартиновића.
15. Апсолутно одоцнеле промене налажу да се ванредне седнице Скупштина одрже што пре и захтевамо да то буде најдаље до 30. октобра 1985. године у присуству јавних гласила.
Досадашњи разговори о проблемима нас Срба на Косову и Метохији нису дали резултате. Садашње понашање власти у Покрајини одузима правни легалитет једној држави и форсира безвлашће.
Број потписника ове петиције је репрезентативног карактера. Сматрали смо да већи број није ни потребан, а и услови под којима је настала ова петиција, који вама нису непознати, изузетно су ризични за нашу сигурност. Освете над нама и нашим породицама због петиције су врло очекиване.
Уколико и овом приликом позитивне социјалистичке снаге у Републици и Федерацији буду надвладане од снага рђавих намера, ми упозоравамо да више нисмо у ситуацији да незаштићени подносимо геноцид фашиста над нама, нашим породицама.
Трагичне последице неће оптерећивати нашу савест, јер су изнуђене реалном ситуацијом, јер бранимо голе животе и отаџбину.
Угроженост нас Срба на Косову и Метохији значи апсолутну угроженост српског народа уопште.
 
НАПОМЕНА: По овлашћењу потписника, сва обавештења достављати на адресу Коста Р. Булатовић, 38210 – Косово Поље, Шкерлина број 3.
 
Достављено:
 
-Скупштини СФРЈ.
-Председништву СФРЈ.
-Извршном већу СФРЈ.
-ЦК СКЈ.
-Скупштини СР Србије.
-Председништву СР Србије.
-Извршном већу СР Србије.
-ЦК СК Србије.
-СУБНОР-у СФРЈ.
-ССРНЈ.
-ССРНС.
-САНУ.
-Светозару Вукмановићу – Темпу.
-Батрићу Јовановићу.
-Тодору Славинском.
-Зарији Мартиновићу.
-Удружењу књижевника Србије.
 
(Књижевне новине, 15. децембра 1985)
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Сматра се да је документ накнадно потписало преко 80.000 Срба

Један коментар

  1. Да ли знате нешто о Назим бегу Махмудбеговићу из Пећи, Камбер Деми ,Мехмед Зећир агу .

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *