NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
O DUHOVNOM PRIČEŠĆIVANJU
 
Tajnom tela i krvi može se čovek pričešćivati samo u određeno vreme, ali ne više nego jednom dnevno. Međutim, unutrašnje, duhovno, može se pričešćivati svakog časa i svakog trenutka, to jest, čovek može po Božjoj blagodati biti u neprekidnom dodiru s Bogom, i kada Bog hoće, osećati srcem ovaj dodir. Kada se pričestimo telom i krvlju Gospoda, primamo po Njegovom obećanju u sebe Njega Samog i Njegovu blagodat koja daje čistom srcu da ovo oseti. Pravi pričesnici uvek bivaju posle pričešća u blagodatnom raspoloženju: srce duhovno oseća Gospoda.
No pošto smo obučeni u telo i upleteni u odnose sa spoljašnjim svetom, u kome moramo uzimati učešća, duhovno osećanje Gospoda zbog toga skretanja pažnje na svet iz dana u dan slabi i skriva se. Osećanje Boga se povlači ali se dodir s Njim ne prekida ako, po nesreći, ne učinimo kakav greh, koji to blagodatno stanje raskida. Ni jedno se drugo osećanje ne može sravniti s osećanjem Boga, zato oni koji su to jednom osetili, čim primete da to osećanje slabi, trude se da ga povrate, a kad u tome uspeju, osećaju se isto kao i prvi put. To i jeste duhovno pričešćivanje Gospodom.
Ono dakle biva s vremena na vreme. No ono može biti i neprekidno kod čoveka koji uvek čuva u čistoti svoje srce i čija se pažnja i osećanje nikako ne odvajaju od Boga. Ono je dar blagodati onim trudbenicima na putu Gospodnjem koji su usrdni i koji ne žale sebe.
Ali i kada neko oseća s vremena na vreme Boga u svome duhu, i to je dar blagodati. Naša je samo žeđ, i glad i usrdno moljenje za ovaj dar.
No postoje ipak i dela koja tome pripremaju put, premda taj dar uvek dolazi neočekivano. Ta su dela: čista, kao u deteta srdačna molitva i odricanje od sebe.
Kada na duši nema greha, kada čovek ne trpi u sebi grešne misli i grešna osećanja, šta može smetati Gospodu, Koji je već tu, da daruje duši da Ga oseti. A Gospod tako i čini, ako ne nađe da je za dobro same duše potrebno da još malo bude gladna i žedna.
Među delima odricanja od sebe najvažnije je u ovom slučaju smireno poslušanje i mišljenje da smo najnedostojniji od svih ljudi, zatim oslobođenje od privezanosti za ma šta i mirno podnošenje nepravednih optužbi a sve to u duhu potpunog predavanja volji Božjoj.
To su dela koja naročito pripremaju čoveka da mu Gospod daruje da Ga oseća u duši.
Isto tako i usrdno i besprekorno ispunjavanje svih zapovesti Božjih ima za plod useljavanje Gospoda sa Ocem i Svetim Duhom u srce (sr. Jov. 14,23).
Duhovno se pričešćivanje ne sme mešati sa sećanjem na pričešćivanje telom i krvlju ma to sećanje i bilo praćeno izvesnim snažnim duhovnim osećanjima. Ne sme se isto tako mešati ni s onim što osećaju verni u hramu dok se svršava sv. tajna Evharistije. Oni se udostojavaju samo osvećenja Božjeg zbog učestvovanja pri prinošenju beskrvne žrtve, ali to nije isto što i duhovno pričešćivanje, premda ono tu i može biti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *