НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
СТРОГО СУЂЕЊЕ О БЛИЖЊИМА ДОЛАЗИ ОД ВИСОКОГ МИШЉЕЊА О СЕБИ И ПОД УТИЦАЈЕМ ЗЛОГ ДУХА. КАКО ДА ПОБЕДИМО ТУ СКЛОНОСТ.
 
Из самољубља и самоуверености рађа се у нама још једно зло које нам наноси штету, а то је строго суђење о ближњем и осуђивање. Запазили сте да ми неког не рачунамо ни у шта, презиремо га и понижавамо. Та рђава навика долази из гордости, гордошћу се одржава и гордост јој помаже да јача. И, исто тако, та навика са своје стране подржава гордост и јача је, те се после свакога дела осуђивања наша гордост, због самозадовољства које је сапутник осуђивања, повећава.
Кад дајемо себи високу цену и кад мислимо високо о себи, сасвим је природно да том приликом с висине гледамо на друге, осуђујемо их и презиремо, пошто нам се чини да смо слободни од недостатака којих су, како ми мислимо, они пуни. А кад наш злобни непријатељ, зли дух види код нас то расположење одмах стаје близу нас и будно нас учи да пажљиво гледамо шта чине и шта говоре други, помаже нам да стварамо претпоставке какве су код њих мисли, те најзад доносимо суд о тим људима и он је најчешће негативан. Они који осуђују не примећују и не виде да сам основ осуђивања – подозрење да је неко рђав – долази под утицајем злог духа који то подозрење потом проширује у уверење да је стварно рђав.
Али кад зли дух будно иде за тобом гледајући како ће у теби посејати зло, ти још будније пази да не паднеш у замке које ти он поставља. Чим ти укаже на неки недостатак ближњег, похитај да одмах отклониш од себе ту мисао, не дајући јој да се задржи и учврсти у теби. Изгнај је из себе да јој ни трага не остане и стави на њено место мисли о добрим особинама тога ближњег и људи уопште. Ако још увек осећаш потребу да осуђујеш, онда се сети да ти није дата власт да осуђујеш друге и да, присвајајући себи ту власт, подвргаваш себе осуди не од људи него од Бога.
Такво скретање мисли је најјаче средство не само да се одагнају мисли осуђивања које случајно наиђу, него и да се човек сасвим одучи од тога порока. Друго исто тако снажно средство јесте не престајати мислити на своје недостатке, на своје нечисте и зле страсти и дела и на своју недостојност. А и страсти и рђавих дела наћи ће се без сумње код тебе у довољној мери. Ако ниси одмахнуо руком и рекао: „Нека буде што хоће“, онда се не можемо не бринути о лечењу тих својих слабости. А ако се будеш бринуо искрено, нећеш имати времена да се занимаш делима других и да их осуђујеш, јер ако то дозволиш себи у ушима ће ти непрекидно одјекивати: Љекару, излијечи се сам (Лука, 4,23). Извади најприје брвно из ока својега (Мат. 7,5).
Поред тога, када строго судиш о каквом рђавом поступку ближњега, знај да неки коренчић тог истог зла постоји у твом срцу које те по својој страсности учи да слутиш то у другима и да их осуђујеш. Зао човјек из зле клијети износи зло (Мат. 12, 35). Напротив, чисто бестрасно око не гледа лукаво него бестрасно и на дела других. Чисто око не гледа зло. (Авакум 1, 13). Зато кад ти дође мисао да осудиш другога за неку погрешку, разгневи се на себе као на онога који сам чини таква дела и који је зато крив и реци у свом срцу: „Како се ја, изгубљени, који се гушим у самом том греху и чиним још веће преступе, усуђујем да дижем главу и гледам погрешке других и осуђујем их“? Ако будеш тако чинио, уместо да раниш брата, ставићеш мелем на сопствене ране.
И онда када грех брата буде јаван и видљив за све, старај се да се не поведеш за страшћу осуђивања него заволи још већма палога.
Макар нечији грех био не само јаван него и врло тежак и макар долазио из разјареног и нераскајаног срца, не осуђуј га ни тада, него уздигни свој ум непостижним и дивним судовима Божјим и сети се како су многи људи били раније велики грешници и потом се покајали, достигли високи степен светости и, с друге стране, како су неки који су стајали на високом степену савршенства падали у дубоку пропаст. Пази да се и теби тако што не догоди због осуђивања.
Зато увек стој са страхом и трепетом и бој се више за себе него за другог. И буди уверен да је свака добра реч о ближњем и радост због њега – плод и дело Светога Духа у теби, као што свака ружна реч о ближњем и презриво осуђивање долазе из пакости и под утицајем злог духа. Зато кад се саблазниш због нечијег ружног поступка, не дај очима својим сна док не изагнаш из срца ту саблазан и потпуно се не помириш с братом.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *