НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ЈОШ НЕКОЛИКО УПУТСТАВА КАКО СЕ ПОБЕЂУЈУ СТРАСТИ И ДОЛАЗИ ДО ВРЛИНЕ
 
Иако сам ти досада већ доста рекао о средствима којима се треба користити да се победе страсти и задобију врлине, имам да додам још нешто.
На првом месту препоручујем ти да се не поводиш за онима који у току једне недеље распоређују своја духовна дела тако да једно служи за једну врлину, друго за другу итд., без обзира да ли им је у тај мах потребно ово или оно. Немој чинити тако, него се првенствено наоружај против оне страсти која ти највише досађује, која те је више пута победила и која се спрема да те поново нападне. Наоружај се против ње и свом се снагом старај да се усталиш у врлини која је тој страсти супротна и употребљавај подвиге и сва дела која томе иду у прилог. Јер ако у томе будеш успео, ти ћеш уједно с тим оживети у себи и све остале врлине и обући ћеш се у њих као у оклоп који ће те чувати од свих страсних стрела.
Срце је наше од природе пуно добрих расположења, али страсти долазе и гуше их. А страсти нису код свих исте, него код једног преовлађује једна а код другог друга, али та која преовлађује управља другима. И уколико савлађујеш ту главну страст, утолико слабе и друге и уклањају се саме од себе. А кад се с њима пречисти, онда се добра расположења ослобађају тираније и поново добијају снагу.
Друго. За задобијање врлине не назначуј одређено време – дане, недеље, месеце и године, и не говори: потрудићу се па ћу онда одахнути да, по одмору, предузмем труд поново. Спреми се на непрекидни труд, подвиг и борбу и не допуштај да се приближи мисао о њиховом слабљењу. Угледај се у томе на св. апостола Павла који говори о себи: Трчим и борим се… не као да већ достигох или се већ саврших, него тјерам не бих ли достигао… (I Кор. 9,26. и Филиб. 3,12). Зауставити се на путу врлине ради одмора не значи прикупљати нову снагу, него растурити оно што се скупило и слабити себе, а то је исто што и вратити се сну и разорити оно што се с трудом стекло. Под заустављањем подразумевам уображење да се врлина тобож достигла у савршеном облику, превиђање шта јој све недостаје и пропуштање прилика које се указују за вршење добра. Не попуштај него буди увек бодар и ватрен. Не затварај очи и не уклањај се кад ти се указује прилика да учиниш добро, него јој излази у сусрет. Гледај на све такве прилике с љубављу, а особито на оне које садрже и извесне тешкоће око извршења. Напрезање снаге да се одстране препреке и учини добро скоро ће укоренити у нама навику да чинимо добро. Само случајеве који дају прилике да се покаже врлина целомудрости, а излаже опасности да се распалиш похотом, избегавај по сваку цену. Боље је не пуштати близу себе тај огањ, да се не би опекао и изгорео.
Треће. Буди мудар када су у питању телесни подвизи – постови, бдења, напорни радови и слично. Они су стварно неопходни и не уображавај да ћеш без њих успевати у духовном животу, али знај да држиш меру. А та је мера средина измећу угађања телу и безобзирног мучења тела без особите потребе. Ту средину тражи ти сам на делу. Узми ту за правило да напредујеш постепено и то идући од мањег већем. Тражи и наћи ћеш. Што се тиче унутрашњих, духовних врлина, као што су: љубав према Богу, презирање света, самоунижење, чување од страсти и греха, трпљење и кроткост, мир са свима, чак и са онима који нас мрзе и вређају и слично, ту се већ не може постављати граница. Постепеност њиховог усавршавања изводи се сама од себе унутра у човеку. Твој је посао да непрекидно и свим силама примораваш себе на свако добро дело и да га чиниш увек без одлагања. У томе ваља да се огледа сва твоја мудрост и снага.
Четврто. Али док радиш на томе свом мишљу, свом вољом и свим срцем, жели само да победиш страст с којом се сада бориш и да на њено место подигнеш врлину која јој је супротна и која је том страшћу угушена. То једно нека буде за тебе – сав свет, читаво небо и земља, све благо твоје и твој последњи циљ, и буди уверен да тим једним можеш достојно служити Богу. Једеш ли или постиш, трудиш ли се или одмараш, спаваш ли или си будан, седиш ли код куће или се налазиш изван ње, молиш ли се или радиш свакодневни посао, све то нека буде упућено у том правцу: да савладаш страст и да на њено место поставиш врлину коју је она прогнала. О савлађивању главне страсти говорио сам раније, а овде говорим о страсти која напада сада, па била она главна или споредна. Као што се у видљивом рату догађа да се једном ступа у борбу с одредом којим командује сам главнокомандујући, а други пут с оним којим управља обичан официр, тако бива и у духовној борби: не напада увек главна страст. Понекад она шаље помоћнице и чешће се догађа да имамо посла с њима него са њом. Али ти си дужан да одржиш победу и у овим случајевима исто колико и у првом.
Пето. Буди непомирљив непријатељ свих чулних задовољстава. Јер ако ту попушташ, онда ћеш се лакше и више излагати нападима не само телесних него и свих осталих страсти уопште, јер све оне имају корен у угађању себи. А кад се угађање себи угуши, онда отпадају и оне, јер губе снагу и отпорност, пошто губе подлогу. Немој се саблазнити мишљу: дозволићу себи једно задовољство, окусићу једну сласт. Јер ма то и не било нешто грешно, чим се чини из угађања себи, онда за време тог попуштања подижу главу све страсти и почну се мицати као црви. И неће бити чудо ако се која од њих распали у толикој мери да борба с њом мора бити жестока и изгледи на победу сумњиви.
Зато не заборављај никада речи Светога Писма: Који љуби душу своју (то и јесте онај који угађа себи) изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свијету (ко се не одаје самоугађању) сачуваће је за живот вјечни (Јов. 12,25). Тако дакле, браћо, нијесмо дужни тијелу да по тијелу живимо. Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли духом послове телесне морите, живјећете (Рим. 8,12).
Шесто. На крају, дајем ти последњи савет: врло је корисно за душу, или, боље рећи, неопходно је да пре свега учиниш општу исповест са свим неопходним одлукама које уз њу иду – да би ти душу испунило чврсто уверење да се налазиш у благодати Дародавца свих духовних дарова, врлина и победа.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *