НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ПОМОЋНА СРЕДСТВА 3А УСПЕВАЊЕ У МОЛИТВЕНОМ ПОДВИГУ
 
Ако желиш да постигнеш успех у молитвеном труду мораш све чинити да једном руком не рушиш оно што другом зидаш.
1) Прво, држи строго своје тело, како у погледу хране, тако и у погледу сна и одмора. Не попуштај му само зато што оно то хоће. Послушај апостола који говори: Тијелу не угађајте по жељама (Рим. 13,14). Не дај телу одмора.
2) Своје спољашње везе с људима сведи на најнеопходније. И то само за време навикавања на молитву, а после ће ти се већ само показати шта ћеш моћи допустити. Особито чувај чула и међу њима нарочито очи и уши, а исто тако вежи и језик. Ако се не придржаваш тога, нећеш моћи ни коракнути у молитвеном подвигу. Као што свећа не може горети на ветру, тако се молитва не може запалити под приливом спољашњих утисака.
3) Све слободно време после молитве употребљавај на рад, читање и размишљање. За читање бирај у првом реду књиге у којима се говори о молитви и уопште о унутрашњем, духовном животу. Размишљај искључиво о Богу и о божанском, особито о искупитељском подвигу Спаситеља, а нарочито о Његовим страдањима и смрти. Ако будеш тако чинио, запливаћеш у море божанске светлости. Овоме додај и похађање цркве колико више можеш. Присуство у храму осениће те молитвеним облаком. А шта ћеш добити ако сву службу одстојиш у истинском молитвеном настројењу!
4) Знај и то да је немогуће успевати у молитви без успевања у хришћанском животу. Неопходно је да на души не лежи ни један грех који није очишћен покајањем; и ако за време молитвеног труда учиниш нешто што мучи савест, похитај да се очистиш покајањем да би могао слободно подизати очи Господу. А у срцу имај стално потпуну скрушеност. Затим не пропуштај ни један случај кад ти се даје прилика да учиниш добро или да пројавиш какво добро расположење, а особито смиреност, послушност и одрицање од своје воље. А само се по себи разуме да ревност за спасење мора силно горети у теби и испуњавати сву душу. Она мора у свему бити главна покретачка снага заједно са страхом Божјим и чврстом надом. Кад будеш створио такво расположење, запосли себе молитвеним трудом и моли се час готовим, час својим молитвама, час кратким уздасима Богу, час молитвом Исусовом, али не пропуштај при томе ништа што ти у том труду може бити од помоћи. И добићеш оно што тражиш. Навешћу ти шта каже о томе св. Макарије Египатски: „Видеће, вели, Бог твој велики молитвени труд и да искрено желиш успех у молитви и подариће ти молитву. Јер знај: иако је молитва која се чини сопственим напорима угодна Богу, ипак права молитва, која се усељава у срце и у њему остаје, јесте дар Божји, дело Божје благодати. Зато, молећи се за све, не заборављај да се молиш и за молитву“.
5) Рећи ћу ти шта сам чуо од једног Божјег човека. „Живео сам, говорио ми је он, не сасвим како треба, али се Бог смиловао на мене и послао ми дух покајања. Било је то за време спремања за св. причешће. Старао сам се свим силама да створим у себи чврсту одлуку да постанем бољи, а пред исповешћу сам се дуго молио пред иконом Богородице, преклињући је да измоли да будем одлучан. Затим сам приступио св. исповести и све отворено рекао. Духовни отац ми није ништа казао, али када је над мојом главом читао разрешну молитву, у моје је срце сишао слатки пламичак. Тај је пламичак тамо у срцу и остао, и ја сам имао утисак као да се ко дотиче мога срца. Од тога сам се времена молио и усредсређивао сву пажњу на го место на коме сам осећао тај додир и старајући се да то осећање остане. И Бог ми је помагао. О молитви Исусовој нисам био чуо, а кад сам чуо, видео сам да је оно што се догађало у мени управо то што се тражи овом молитвом“.
Саопштавам ти ово да би видео шта се молитвеним трудом тражи и по чему се може знати да је то што се тражи унеколико задобијено.
6) Додаћу још неколико речи св. Григорија Синајита: „У нама, вели он, постоји благодат још од самог крштења, али је она због наше непажње и неисправног живота пригушена или као заривена у земљу. Када ко одлучи да живи по Богу и почне се старати о своме спасењу, његов труд има за последицу враћање снаге том благодатном дару. Тај се дар појављује на два начина. У првом реду у испуњавању заповести; и уколико ко у томе више успева тај дар већма пројављује свој сјај. С друге стране, тај се дар показује у непрекидном молитвеном призивању Господа Исуса. Онај први начин појављивања је снажан, али је овај други снажнији, и први преко овог другог добија своју снагу. Зато ако искрено хоћемо да се благодатна клица која је у нама сакривена развије, пожуримо да се навикнемо на овај други позив и да нам у срцу постоји само молитва, док се она не загреје и не разгори до неисказане љубави према Господу“. – У овоме се одељку из дела св. Григорија Синаита, садржи све оно што сам у горњем излагању рекао.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *