НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
КАКО НАС СТВАРИ КОЈЕ ВИДИМО МОГУ ПОДСТАЋИ НА РАЗМИШЉАЊЕ О ОВАПЛОЋЕЊУ СПАСИТЕЉА И О ТАЈНАМА ЊЕГОВОГ ЖИВОТА, СТРАДАЊА И СМРТИ
 
Показали смо како се посматрањем материјалног света може ум подићи до созерцања Бога. Изложићемо како се још од материјалног може уздићи божанском. То се постиже преношењем мисли од материјалног на размишљање о оваплоћењу Спаситеља и о најсветијим тајнама Његовог живота, страдања и смрти.
Кад видиш или додирнеш уже, бич, трње, клинце или што слично, помисли да је све то некада служило као оруђе за страдање твога Господа.
Кад видиш сиротињске куће или живиш у њима, сети се пећине и јасала у којима се Он родио.
Кад видиш да пада киша, сети се крвавих капљи зноја које су капале с Његовог божанског тела у Гетсиманском врту и квасиле земљу.
Кад видиш море и чунове на њему, сети се како је некада Бог твој ходио по мору и, стојећи у чуну, учио народ.
Нека те камење подсети на оно камење које се распало у часу смрти твога Господа, и земља по којој ходаш нека те подсећа како се земља потресла када су се Христове муке завршиле.
Нека те сунце подсећа на таму која га је обавила у часу смрти Исусове; вода – на ону воду која је потекла заједно са крвљу из Његових божанских ребара када Га је војник мртвог пробо на крсту. Када пијеш вино или које друго пиће, сети се оног сирћета и жучи којима су Га на крсту напојили.
Када се облачиш, сети се да се предвечни Логос обукао у људско тело да би те оденуо својим божанством. Када видиш себе обучена, помисли на Христа Господа, Који је био обнажен, бичеван и распет ради тебе.
Ако ти се који глас учини пријатним, сети се и тада Спаситеља из Чијих се уста излива свака благодат и сласт, као што се пева у псалмима: Благодат тече из уста Твојих (45,2) и због чије слатке речи народ није могао да се одвоји од Њега, као што сведочи св. јеванђелист Лука кад каже: Јер сав народ иђаше за Њим и слушаше Га (19, 48).
Кад чујеш грају и вику народа, сети се безаконог крика Јудеја: Узми, узми, распни Га (Јов. 19,15) који су тада слушале уши Исусове.
Када видиш чије лепо лице, сети се да је најљепши између синова људских (Пс. 45,2), Господ Христос, из љубави према теби био на крсту без обличја и лепоте, презрен више него ико од синова људских (ср. Ис. 53,3).
Увек када избија часовник, сећај се оне туге која је обузела Господа Исуса када се у Гетсиманији почео ужасавати часа страдања и смрти, или помисли да слушаш ударе чекића који су се чули приликом распињања Господа.
А када на тебе или на кога другог наиђе страдање, мисли да је свака наша жалост и страдање ништа у сравњењу с мучењима и ранама које је Господ претрпео ради нашег спасења.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *