НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
КАКО ЋЕМО НАУЧИТИ ДА СЕ ТАКО МОЛИМО
 
Можда се, пошто си прочитао претходно поглавље, питаш: Како ћу се научити таквој молитви? Ево ти одговора: Учи се да се увек управо тако молиш, то јест, не само речју, него и умом и срцем – и научићеш се. Како си научио читати? Трудио си се и научио. Како си научио писати? Почео си писати и научио си. Тако ћеш научити и да се молиш, ако се почнеш молити како сам ти препоручио.
Речи молитава свакако знаш, јер су те од малена томе учили. Молитве су већ надахнуте молитвеним духом и ти ћеш се њиме испунити, само ако се будеш молио умом и срцем.
Већина је молитава сабрана у молитвеницима, те није потребно да се трудиш и да их сам скупљаш. Просто, набави молитвеник и у одређено за молитву време, обично изјутра и увече, читај молитве које су тамо написане. Удубљуј се у сваку реч, мисли на оно што се у њима казује и труди се да произведеш у срцу иста осећања која се у молитви коју читаш садрже. Ето, то је читава мудрост. Тако обично сви и раде.
Тако обично сви раде то је истина, рећи ћеш. Али зашто немају сви праву молитву? Зато што раде овако: Узимају молитвеник, стају пред иконе и читају, али су им ум и срце далеко, ум лута ко зна куда, а срце се наслађује нечим својим, а не молитвеним. Зато кад се молиш закључај ум свој у речи молитве, и срцем примај оно што оне изражавају и одмах ћеш осетити корист од таквог мољења.
Дакле, речи молитава имаш, знаш шта значи разумети их и осећати, и то је у твојој власти. Значи да су молитва и успех у њој у твојим рукама. Труди се вредно и успећеш. Ипак ћу ти дати извесна упутства како ћеш лакше успети.
1) Прво, потруди се, не у часу молитве него у које друго време, да размишљаш о ономе што се у појединим молитвама садржи и да то прво осећаш. Ако то будеш чинио, нећеш морати за време молитве чинити никакав напор да произведеш у себи осећања која се у молитви коју читаш садрже. Чим будеш отпочео коју молитву у твојој ће се свести јавити мисли и осећања која се у њој садрже и ти ћеш изговарати речи молитве као да су твоје сопствене и као да извиру из твог срца.
2) Затим се потруди да научиш молитву напамет. Кад го учиниш, носићеш молитве у себи и, ма у каквим се приликама налазио, увек ћеш имати уза се свој молитвеник. Уз то, учећи молитве, дубље ћеш урезати у себе молитвене мисли и осећања.
3) Кад дође време за молитву, немој одмах, чим прекинеш обичне послове, почињати молитву, него се најпре припреми за то: „Постој мало ћутећи, док се не смире чула“, као што пише у молитвенику и сети се чему приступаш и шта имаш да извршиш, ко си ти и Ко је Онај пред Којим ћеш говорити своје молитве и шта ваља да кажеш и како. Та је припрема неопходна изјутра због отежалости душе од сна и напада брига шта се све мора урадити у току лана, а увече због разноврсних дневних утисака. Постарај се да уклониш из свести све и да молитва заузме сву твоју пажњу. Ако не можеш да се ослободиш утисака онога што те је нарочито изненадило у току дана, онда обрати то у предмет молитве. Или захвали Богу за то, или тражи помоћи, или предај и то и себе и све своје вољи Божјој.
4) Пред самим почетком молитве помисли да је Бог присутан и имај пред Њим осећање побожног страха. Разгори у срцу живу веру да те Бог види и чује, да се не одвраћа од оних који се моле него благонаклоно гледа на њих и на Тебе у часу молитве. Окрили се надом да је Он готов и да испуни твоје молбе. И Он ће их стварно испунити ако су корисне за твоју душу.
5) Створивши такво расположење, изговарај речи молитве удубљујући се у њих што више можеш и старајући се да ти оне извиру из срца као твоје сопствене, иако су научене. Не дозвољавај својој пажњи да скреће на ма шта друго, нити мислима да лете на другу страну. Чим осетиш да се то догодило, врати своје мисли и понови молитву од онога места на коме се пажња удаљила. Знај да се пажња не расејава када је срце у молитвеним осећањима. Зато се и старај више свега да до тих осећања дођеш. Не дозвољавај себи да журиш у читању молитава, него их свршавај побожно, као свето дело, и стрпљиво их говори до краја.
6) Ако неке речи молитве особито привуку пажњу, дирну срце и изазову у теби сопствену молитвену реч, не пропуштај да такав случај промакне, него се заустави и моли се својим речима док се молитвено осећање и потреба која се родила не задовољи.
7) Ако се потрудиш да тако обављаш молитву, изнећеш из ње молитвено расположење. Труди се потом да га сачуваш што дуже. Зато се не бацај одмах на обичне послове и не мисли да си, пошто си завршио своје молитвено правило, свршио све у вези с Богом и да сада можеш дати на вољу својим мислима и осећањима. Не, него се мораш старати да читав дан држиш себе у молитвеном расположењу. Да би у томе успео, сећај се да ходиш пред Богом и да те Његова десница држи над понором ништавила, те обављај свако своје дело и мало и велико, као што Бог хоће, Моли од Њега благослов за свако дело и упућуј све слави имена Његовог. Ако тако будеш чинио, ти ћеш до саме своје вечерње молитве остати у молитвеном расположењу. Свршиш ли на тај начин и вечерње правило, провешћеш и ноћ мирно. И ето ти дан и ноћ доброг молитвеног настројења. Проводи тако дан за даном. И за неколико месеци, а можда и неколико недеља, постаћеш силан молитвеник и молитва ће почети као неугасива буктиња непрестано горети у твоме срцу.
8) Додаћу ти још једно мало правило, а то је да молитву мораш обављати тако без прекида, од почетка па док не успеш у њој. Ако се пак данас лепо молиш и одржиш себе у молитвеном расположењу, а сутра даш себи на вољу и проведеш дан неуредно, онда никад нећеш успети у молитви, јер једном руком зидаш, а другом рушиш. Тим се путем може доћи дотле да се молитва сасвим запусти и да душа постане неспособна за њу. Зато кад отпочнеш да се молиш остани на томе и не попуштај себи.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *