НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
КАКО СЕ РАЗМИШЉАЊЕМ О СВЕТОЈ ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА РАСПАЉУЈЕ У НАМА ЉУБАВ ПРЕМА БОГУ
 
Да би размишљањем о небесној тајни тела и крви Христове распалио у себи већу љубав према Богу, размишљај о љубави коју показује Бог према теби у овој тајни.
Сети се да ми са своје стране нисмо учинили ништа зашто бисмо заслужили Божју љубав. А Бог нас је заволео толико да је и Себе даровао нама најнедостојнијим створењима Својим.
Сети се да та љубав по својој чистоти не личи на љубав човека према човеку, која даје и очекује да јој се нечим узврати. Бог нема потребе за нечим споља. Зато ако нас је обасуо љубављу, није то учинио ради Себе него једино ради нас.
Размишљајући о томе реци: „Како је све то чудесно! Превишњи Бог је понудио Своје срце мени најнезнатијем Својем створењу. Шта желиш од мене, Царе славе? Шта очекујеш од мене који сам само прах? При светлости Твоје неизмерне љубави видим да хоћеш да ми подариш Себе за храну и пиће и то не ради чега другог, него да претвориш мене у Себе. Не зато што имаш потребу за мном него што ја имам потребу за Тобом; јер тим сједињењем у љубави Ти живиш у мени и ја у Теби и ја постајем као Ти Сам. Сједињењем мога земаљског срца с Твојим небеским, ствара се у мени једно божанско срце“.
Испунићеш се радошћу када постанеш свестан колико те воли и високо уздиже Бог у жељи да и ти заволиш Њега и да се отргнеш од привезаности за твари и самог себе и да принесеш себе Њему, своме Богу, као жртву паљеницу, тако да кроз читав твој живот твојим умом, вољом и свим осећањима влада само љубав према Њему и усрдна жеља да Њему служиш. Зато гледајући на свету тајну причешћа отвори своје срце и помоли се: „О хлебе пренебесни, када ће доћи час да се жртвујем сав за Тебе, не на Каквом другом огњу него на огњу Твоје љубави? Када ћу, савршена љубави и Хлебе живота, почети да живим једино Тобом, ради Тебе и у Теби? Када ћу се, животе мој прекрасни, слатки и вечни, отргнути од свега другог и почети да желим једино Тебе и да се храним једино Тобом? Господе, мој Господе, отргни моје бедно срце од осталих веза и наклоности, украси га светим Твојим врлинама и испуни га расположењем да све ради само да послужи Теби. Тада ћу отворити срце своје, позваћу Те и умолити да уђеш у њега и чиниш у њему све оно што чиниш и у душама оних који су потпуно предани Теби“.
У таквим мислима и осећањима проведи вече и јутро, припремајући се за св. причешће. А када се приближи свети час причешћа са смиреношћу и срдачном топлотом живље представи себи ко си ти а Ко је Онај Кога имаш да примиш.
Он је Син Божји пред Којим дрхте небеса и све силе, Свети над Светима, сјајнији од сунца, сама чистота, Који је из љубави према теби примио облик слуге, био презрен, поруган, и распет, остајући и даље Бог у чијој је руци живот и смрт читавог света. А ко си ти? Ништа и нижи од ничега.
Затим приступи св. причешћу са светим страхом и љубављу, говорећи: „Недостојан сам, Господе, да Те примим јер се још нисам очистио од привезаности за оно што Ти не волиш. Недостојан сам да Те примим, јер се још нисам потпуно предао Твојој љубави и Твојој вољи. Али ме Ти, предобри Боже мој, по Својој безграничној љубави удостој примања јер Ти с вером прилазим“.
Пошто примиш свето причешће, затвори се у дубину срца, заборави на све тварно и помоли се: „Превишњи Цару неба и земље, удостојио си ме недостојног Твоје љубави. Помози ми да на жртвенику мога срца гори једино огањ моје љубави према Теби и да он сагори сваку другу љубав и сваку другу жељу, осим жеље да принесем себе као жртву паљеницу Теби. Никада ниси ништа друго желео од мене и сада не желиш.
Чуј сада, Господе, и завете мога срца! Ево сједињујем своју вољу с Твојом вољом и као што си Ти дао целог Себе мени и ја предајем целог себе Теби да будем у Теби сав. Знам, Господе, да то не може бити ако се потпуно не одречем себе, ако остане у мени и најмањи траг самољубља, ако се у мени буде задржало расположење да ма у чему чиним своју вољу, или да ценим своје мисли, или да задржим навике угађања себи. Зато хоћу и желим да се од сада противим себи у свему, ако ми душа буде зажелела нешто што није Теби угодно, и да приморавам себе на све оно што је по Твојој вољи, макар све у мени и изван мене против тога устајало. Својим силама у томе не могу успети, но пошто си Ти од сада са мном, надам се да ћеш Ти обављати у мени оно што је потребно. – Желим да моје срце буде једно с Твојим и надам се да ће то помоћу Твоје благодати и бити. – Желим да не видим, не чујем, не мислим и не осећам ништа до оно чему ме уче Твоје заповести и надам се да ћу Твојом помоћу то и постићи. – Желим да се моја пажња не удаљује од срца у коме си Ти, него да непрестано пребива у њему, да гледа у Тебе, да се греје топлотом која од Тебе долази и надам се да ће, захваљујући додиру с Тобом, тако и бити. – Желим да ми од сада једино Ти будеш светлост, моћ и радовање и надам се да ће тако и бити, захваљујући твоме спасоносном утицају на моју душу. Зато се и молим и непрекидно ћу се молити.
О Премилостиви Господе нека то буде, нека то буде!“
Затим се старај да из дана у дан све више загреваш у себи жељу за примањем ове тајне и труди се да чиниш само вољу Божју и да ти она буде путовођа у свим духовним и телесним делима. Сваки пут кад се причешћујеш, причешћуј се бескрвном жртвом и приноси самог себе на жртву Богу, то јест, изјављуј савршену готовост да из љубави према Господу, Који се жртвовао за нас, претрпиш сваку невољу, сваку жалост и сваку неправедну оптужбу које могу у току живота да наиђу на тебе.
Св. Василије Велики, говорећи о дужности која нам се св. причешћем налаже, спомиње речи апостола Павла да они који се причешћују телом и крвљу Господњом, смрт Господњу обзнањују (I Кор. 11,26). А Господ је претрпео смрт за све људе, разуме се и за оне који се причешћују. Ради чега? Да они који живе не живе више себи, него ономе који за њих умрије и васкрсе (II Кор. 5,15). Према томе они који се причешћују с вером, љубављу и готовошћу да ће ма и по цену живота бити верни Божјим заповестима, узимају на себе обавезу да не живе више себи, ни свету, ни греху, него Ономе Кога су у св. причешћу примили – Господу Богу Који је за њих умро и васкрсао.
Најзад, примивши у светом причешћу Господа Који се за тебе жртвовао и силу те жртве, узнеси небесном Оцу и у њено име благодарење, славословље, а затим молитве за своје духовне, душевне и телесне потребе, за св. Цркву Божју, за своје домаће, за своје добротворе и за душе оних који су у вери умрли.
Сједињена са жртвом којом нам је Син Божји измолио од Оца сваку милост, ова ће молитва бити услишена и неће остати без плода.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *