НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
НЕКА ТЕ НЕ ЗБУЊУЈЕ ОТСУСTВО ДУХОВНИХ РАДОСТИ И ДРУГА УНУТРАШЊА ИСКУШЕЊА
 
Премда сам у седмој глави говорио о хладноћи срца и о жалости коју душа због тога осећа, рећи ћу и овде нешто што тамо нисам рекао, а то је да таква жалост, хладноћа срца или одсуство духовне радости доноси много користи када је примамо и подносимо са смиреношћу и трпљењем. И кад би човек унапред знао ту корист, не би се мучио и жалостио када та искушења наиђу. Одсуство унутрашњих духовних радости не би сматрао за знак Божје ненаклоности, него напротив, видео би у томе знак особите Божје љубави према себи и примио би ово с радошћу као велику Божју милост.
Већ је и то утешно што таква расположења долазе само онима који се с особитом ревношћу предају на служење Богу и с нарочитом пажњом старају да избегавају све што може да Га ожалости, – и што то не доживљују у почетку свог обраћања Богу, него пошто Му дуже времена служе: када већ очисте своје срце молитвом и смиреношћу, када осете неку духовну сладост, топлоту и радост, када одлуче да се потпуно посвете Богу и већ отпочну тај труд. Грешници и они који су предати светским таштинама не осећају тако нешто, нити подлежу тим искушењима. А то је знак да је та горчина драгоцена трпеза на коју Бог позива оне које воли. Премда није тако пријатна док траје, та горчина доноси много добра иако ми то у том моменту не осећамо. Јер кад се душа налази у стању хладноће и страдања од тих искушења на које и само сећање доводи човека до ужаса, она се учи да не верује себи и да се не узда у своје добро расположење, него добија истинску смиреност коју Бог од ње тако жели. Поред тога, добија жељу за већом љубављу према Богу, обраћа пажњу на своје мисли, добија већу снагу за подизање таквих искушења без штете и излази из те борбе задобивши осјећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла (Јевр. 5,14).
Не видећи те скривене корисне плодове, душа се без потребе узрујава, избегава горчину, не жели да и најмање времена остане без осећања духовних радости и свако духовно занимање, ако је без ових радости, сматра изгубљеним временом и бесплодним трудом.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *