НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О МОЛИТВИ КОЈУ САМО ЧОВЕКОВО СРЦЕ САСТАВЉА
 
Све до сада говорено је о молитвама које су други саставили. Да ли на њима треба остати заувек? На то ће одговорити сама молитва. Ко почне да се моли наученим молитвама онако како је прописано, молитва ће почети да му радује душу и подстицаће га да говори и молитве које само његово срце, имајући у виду сопствене потребе буде састављало те ће кадгод се буде молио молити и својим молитвама.
Још смо у прошлом поглављу рекли да ако се за време молитве извесне речи особито лепе за душу, ваља да се ту зауставиш и помолиш и својим речима. И овај пут ти препоручујем то исто. То расположење може доћи и приликом читања речи Божје и светоотачких књига, а исто тако и при размишљању о Богу, о Његовом величанству, савршенству и делима. Оно може доћи и приликом особито значајних и крупних догађаја у животу. Има ствари које нарочито изненађују душу, јако привлаче пажњу и подстичу човека да се молитвено уздигне Свевишњем. У свим тим случајевима не оглушуј се о позив него прекини за извесно време посао који у том моменту радиш и задовољи молитвено расположење које је на тебе наишло.
Та изненадна надирања значе да је молитва отпочела да пријања за срце. Јер се то не јавља у почетку молитвеног подвига, него после дужег или краћег времена и то је већ знак успеха у молитвеном труду. Уколико се ти позиви буду чешће јављали, утолико ће се срце већма пунити молитвеним духом.
Понекад се у човеку рађа само позив да моли за нешто, а понекад само срце говори своје молитве без икакве тешкоће. Зато у тим случајевима понекад мораш састављати молитву, а понекад само пазити и не сметати молитви која сама извире из срца.
Ипак, пази да те не саблазни жеља да без унутрашњег позива сам састављаш молитве. Ти можеш врло лепо сложити речи којима ћеш се обратити Богу, али то неће бити молитва, него слагање речи и мисли без молитвеног духа. Не чини то. Ту нећеш проћи без сујете и самоуверености, а оне угушују праву молитву.
Што се тиче молитве коју срце само по унутрашњем позиву говори, а предмет те молитве се тиче тебе лично или ти је то од потребе, та молитва може бити и састав из израза који су се накупили од усвојених и научених молитава, а може се састављати и под утицајем Божје благодати. У овом случају она је зачетак или клица духовне молитве о којој сам ти раније спомињао. Кад се будеш почео удостојавати тога, то значи да прилазиш савршенству. Благодари тада Богу и отпочни да идеш путем духовног живота још с већим страхом и трепетом. Уколико је чија ризница богатија утолико се завист непријатеља већма распаљује.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *