НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ
 
Било је, а има и сада, молитвеника који су особито волели по неку кратку молитвицу и њу непрестано понављали. Св. Касијан говори да је у његово време била уобичајена кратка молитва: Боже, похитај да ме избавиш, Господе, да ми поможеш! (Пс. 70,1). У житију св. Јоаникија пише да је он стално понављао молитвицу: „Нада је моја Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети“. Ову је молитву он додавао и свакоме стиху од тридесет псалма које је био научио напамет и који су састављали његово молитвено правило. Другоме некоме је стална молитва била: Ја као човек сагреших, а Ти ми се као милостиви Бог смилуј! Други су опет волели друге молитвице. А од најстаријег времена врло многи су узимали молитвицу: Господе Исусе Христе, Сине Божји, смилуј се на мене грешног. Њу спомиње св. Јефрем Сирин, св. Јован Златоуст, св. Исак Сирин, св. Исихије, св. Варсонуфије и Јован и св. Лествичник. Касније је постајала све општија и изговарала су је многа света уста, те је ушла и у црквени устав, који је препоручује као замену за све домаће молитве и све црквене службе. Зато се од кратких молитава она код нас првенствено и употребљава. Потруди се да се на њу навикнеш и ти.
Она се назива Исусовом молитвом, јер се обраћа Господу Исусу. Назива се и умном када се не врши само речју него и умом и срцем, а особито када се дугом и правилном употребом просто слије с дисањем. Свака кратка молитва може доћи до тог степена, а Исусовој молитви припада првенство јер она сједињује душу с Господом Исусом, Који представља једини пут за заједницу с Богом што је и циљ молитве. Он је Сам рекао: Нико неће доћи Оцу до кроза Ме (Јов. 14,6). Зато ко задобије ту молитву, прима у себе сву силу искупитељског подвига у чему се и састоји наше спасење. Сад разумеш зашто ревнитељи спасења нису жалили труда у навикавању на ову молитву. Угледај се и ти на њих.
Навика на Исусову молитву састоји се споља у томе да се та молитва сама од себе непрестано налази на језику, а унутрашње – у усредсређењу ума у срцу и непрестаном стајању пред Богом са одговарајућом срдачном топлином и нарочито са скрушеним припадањем Господу Спаситељу. Темељ овој навици се удара што је могуће чешћим пажљивим понављањем ове молитве у срцу. Када се често понављање устали, ум се сабира у стајање пред Господом. А уз то долази загревање срца и одбацивање и обичних, а не само страсних помисли. Када почне у срцу непрекидно да гори огањ љубави према Господу, тада се заједно с тим укорењује у човеку мирно настројење срца са скрушеним и смиреним мисаоним припадањем Богу дотле долази наш труд помоћу благодати Божје.
Што се више овога постигне у дару молитве, то ће бити једино дар благодати. Код светих отаца се ово спомиње само да онај који је достигао ову границу не би помислио да нема више шта да жели и да не уобрази да стоји на врху молитвеног или духовног савршенства.
Дакле, као прво ваља често, колико можеш чешће, да понављаш Исусову молитву док не навикнеш да је непрестано понављаш. Чини то овако:
1) Одреди у свом молитвеном правилу део и молитви Исусовој. Изговори је неколико пута у почетку и неколико пута на крају молитвеног правила. Ако постоји за то расположење чини то и после сваке молитве која у твоје молитвено правило улази. Као што је св. Јоаникије Велики после свакога стиха псалма, које је приликом молитве читао, додавао своју молитвицу: „Нада је моја Отац, уточиште моје Син, заштита моја Дух Свети“.
2) Колико ћеш пута и у које време понављати ову молитву, одреди сам или се посаветуј с духовним оцем. Само у почетку немој много одређивати, него уколико ти ова молитва буде слађа, утолико је мало по мало повећавај. Ако који пут зажелиш да поновиш известан број, не забрањуј то себи, али нека то буде само за тај случај а не правило. И колико год би твоје срце зажелело да је изговара, не одбијај му.
3) Не жури да говориш брзо једну молитву за другом, него их изговарај у потребним размацима, онако како се говори пред неким кога за нешто молиш. Ипак, не брини се једино о речима, него више о томе да та ум буде у срцу и да стоји пред Господом као да је Он присутан, и с потпуном свешћу о Његовом величанству, благодати и правди.
4) Ако си слободан између једног и другог молитвеног правила, онда одреди себи да у то време узносиш Господу неколико пута ову молитву. А ако ниси, онда тајно говори кад год ти се да прилика између послова, чак и између речи.
5) Кад говориш ову молитву у току молитвеног правила или иначе кад ти се даје прилика, заузми молитвени став и при сваком изговарању чини поклон – десет пута појасни, а затим земни – тако све док не свршиш. Свакако си слушао или читао да свети оци у својим правилима о молитви наређују мноштво поклона. Један је од њих рекао: „Недовољна је молитва ако ко не замори и тело поклонима“. Ако одлучиш да према својој моћи подражаваш томе, ускоро ћеш видети плод од свога труда у привикавању на Исусову молитву.
6) О даљим упутствима, саветима и опоменама у погледу Исусове молитве, читај у „Добротољубљу“ Симеона Новог Богослова, Григорија Синајита, Никифора Монаха, Игњатија и Калиста, а и поуке свих других отаца о унутрашњој молитви које се могу применити и на Исусову молитву. Обрати пажњу: у поукама светих отаца нађи ћеш упутства како да седиш, како да држиш главу и како да управљаш дисањем. То све, као што су рекли Калист и Игњатије, није битно, него су само спољашња средства која не морају бити за све. За тебе је довољно да бдиш у срцу пред Господом и да Му узносиш ову молитву побожно и смерно, с поклонима када си на молитвеном правилу и с мисаоним припадањима када је вршиш између послова.
7) Усредсреди пажњу на место нешто више изнад срца и тако понављај молитву Исусову. Када од напрезања почиње у срцу тиштати, онда, по савету монаха Никифора, промени место усредсређивања и премести га уврх прса. После опет сиђи на прво место. Не потцењуј ове напомене, ма колико ти се оне чиниле простим и недуховним.
8) Код св. отаца ћеш нађи много корисних опомена против неправилног поступања код ове молитве. Да би се те неправилности избегле, ваља да имаш саветника духовног оца или брата коме ћеш поверавати што ти се догодило у току подвига. А сам увек ради с највећом простотом, с великом смиреношћу и не присвајај успех себи. Знај да прави успех бива унутра, неприметно и без показивања, као што неприметно расте тело. Зато када се теби унутра огласи: а, ево га! знај да је то глас злог духа, који уместо стварног показује нешто што само споља изгледа. Ту је почетак самообмане. Угушуј одмах тај глас, иначе ће он као труба одјекивати у теби и подгревати самоувереност.
9) Не одређуј време које је потребно за успех у овој молитви. Одреди себи само труд и труд. Проћи ће месеци и године док ти се укажу слаби почеци успеха. Један од атонских отаца рекао је за себе да је прошло две године труда док се загрејало срце, код другога се то догодило после осам месеци. Код сваког то бива према његовој моћи и труду у овоме делу.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *