НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ШТА ТРЕБА ДА РАДИ ОНАЈ КОЈИ ЈЕ РАЊЕН У БОРБИ
 
Када будеш рањен у борби и паднеш у какав грех по немоћи или по својој злој ћуди, не падај духом и не мучи се узалуд и без смисла. Пре свега, потребно је да се не заустављаш на себи и не говориш: „Како сам могао допустити тако што“? То је крик горде самоуверености. Него се напротив понизи, подигни ум Господу и реци: „Шта се друго и могло очекивати од мене тако немоћног и рђавог“? Заблагодари Богу што се само на томе свршило и што ниси пао још ниже.
Али, осећајући тако, пази ипак да ти се не поткраде мисао да, пошто си такав, имаш и права да чиниш што не ваља. Не, без обзира на то што си слаб и рђав све рђаво што чиниш уписује се теби у грех. Јер све што долази од тебе, обдареног слободном вољом, не бива против твоје воље. Зато, признајући да си рђав, признај истовремено да си крив за зло које си учинио. Осуди и укори себе и не обзири се около на кога би свалио свој грех. Ни прилике, ни људи око тебе нису криви за твој грех. Крива је једино твоја зла воља. Себе и укоравај.
Али не буди ни као они који говоре: „Да, учинио сам, али шта је то!“ Него после признања и самоукоравања постави себе пред лице неумитне правде Божје и похитај да побудиш у себи осећање покајања, скрушености и жаљења због греха. Али не зато што си грехом унижен, него што си њиме ожалостио Бога Који те је обасуо толиким милостима.
Уколико је већа скрушеност, утолико је боље. Али ма колико да си скрушен, не дозвољавај ни сенку сумње у помиловање. Оно је извршено и сви су греси искупљени на крсту. Очекује се само твоје покајање и смиреност да би и ти усвојио силу искупљења грехова света, које је извршено на крсту. С том надом падни душом и телом ничице и завапи: Смилуј се на ме, Боже, по великој милости Својој и непрестано вапи док не осетиш да си помиловани грешник, тако да се грех и помиловање слију у једно осећање.
Та благодат наилази на сваког који се каје. Али с тим мора ићи и твоја одлука појачана обећањем да убудуће нећеш попуштати себи, него да ћеш се будно чувати не само великих, него и малих падања. Уз то додај и усрдну молитву за благодатну помоћ. После тако очигледног искуства да се не можеш уздати у своју снагу, сами ће се од себе извити из срца уздаси: учини ми, Боже, чисто срце и дух прав понови у мени, Дух Твој благи нека ме води по земљи правој.
Све ово: самоосуду, скрушеност, молитву с надом на помиловање, одушевљено решење да ћеш се убудуће чувати, као и молитву за благодатну помоћ треба да пређеш у себи увек кад год погрешиш оком, слухом, језиком, мишљу, осећањем. Не остави ни за тренутак у срцу ни један грех који не би исповедио Господу и очистио се пред Њим срдачним покајањем. Ако опет паднеш, опет учини то исто, и ако много пута погрешиш, толико пута очисти себе пред Господом. Ако има могућности, реци увече свом духовном оцу све, а ако не успеш те вечери, а ти кажи чим будеш могао. Та исповест или откривење свега духовном оцу јесте нешто најблаготворније у делу духовне борбе.
Ништа тако не погађа непријатеља и не развејава и унутрашње и спољашње покајање: унутрашње – мислима и осећањима, а спољашње – помоћу разних сусрета и случајности. Какве су управо те препреке видећеш на делу. Поменућу само једну: зли дух се по сваку цену стара да се делу чишћења не приступи одмах него да се мало причека, не дан и не час, него мало. Али чим се с тим сагласиш, он те већ наводи на други грех и тако пролази време и грех за грехом пуни душу. И увече ништа се у души не види јасно од мноштва преступа које си себи допустио. Душа је већ слична очима пуним прашине, или води коју је замутило смеће. Како се у њој ништа не види, то се дело покајања сасвим напушта, а с тим и душа остаје мутна и збуњена. Од тога вечерња молитва бива хладна, а затим и снови немирни. Зато никад ни за тренутак не одлажи унутрашње очишћење, чим увидиш да си у чему рђаво поступио.
Друго на што упућује зли дух јесте – не саопштавати духовном оцу оно што се догодило. Не слушај га и, напротив, откривај све, јер колико је добра од тог откривања, толико и још више зла бива од скривања онога што се збива у нама и са нама.

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *