NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
ČUVAJ SE NAOPAKIH SAVETA ZLOG DUHA I NE PRETERUJ U PODVIZIMA
 
Kad zli duh vidi da idemo pravo i usrdno putem dobra i da nas ne može odvući na svoju stranu otvorenim navođenjem na zlo, onda se pretvara u svetlog anđela i pomoću lažno plemenitih pomisli, izreka iz Sv. Pisma i primera iz života svetih podstiče nas da uzimamo na sebe preteške podvige, kako bi nas, dok uobražavamo da stojimo na vrhu duhovnog savršenstva, bacio u propast.
Tako ponekog uči da silno iznurava telo postom, bičevanjem, spavanjem na goloj zemlji i drugim sličnim mučenjima, da bi ovaj, uobražavajući da čini velika dela, pao u gordost ili se zbog krajnje iznurenosti razboleo i postao nesposoban da izvršuje i mala dela pobožnosti, ili da bi se pod težinom podviga umorio i postao ravnodušan prema svim duhovnim delima, pa i prema samom spasenju i tako malo po malo ohladneo u dobru i bacio se sa još silnijom požudom na telesne strasti i svetska zadovoljstva.
I koliko je duša koje su se predale nerazumnoj revnosti i prešle meru svoje snage palo u tu klopku i, na radost zlih duhova, propalo. A to im se ne bi dogodilo da su se držale mere i da nisu zaboravljale da ti podvizi, premda su duhovni i korisni onde gde za njih ima dovoljno telesne snage i duševne smirenosti, ipak valja da se mudro koriste kao sredstva za duhovno napredovanje.
Oni koji ne mogu živeti strogo i uzimati na se podvige koje su mogli uzimati svetitelji, mogu da podražavaju život svetitelja na drugi način. Mogu, na primer, podsticati u srcu dobra raspoloženja, učiti se toploj molitvi, neprekidno savlađivati strasne misli i želje, čuvati čistotu srca, gajiti ljubav prema ćutanju i usamljenosti, imati smirenost i krotost, činiti dobro onima koji su im naneli zlo, čuvati sebe od svega rđavog ma ono bilo i neznatno. Te vrline srca mnogo su ugodnije Bogu nego prekomerni podvizi mučenja tela, kada oni nisu neophodni za naše duhovno stanje.
Zato postupaj mudro kada nalažeš na sebe telesne podvige, čak i onda kada su oni neophodni. Ne uzimaj odmah teške, nego počinji s malima. Bolje je po malo ići naviše, nego dohvatiti se odjednom visine, pa posle morati, na svoju sramotu, silaziti dole. Savetujem ti takođe da izbegavaš drugu krajnost u koju ponekad padaju i oni koji se smatraju duhovnim. Rukovodeći se ugađanjem sebi i žaljenjem sebe ulažu odveć mnogo staranja oko čuvanja telesnog zdravlja i unose u to toliko brige da drhću i pred malim naporom i lišavanjem, bojeći se da ne izgube zdravlje. Ti ljudi ni o čemu toliko ne misle i ni o čemu s takvim zadovoljstvom ne govore kao o čuvanju svog života. A međutim, upotrebljavajući jela koja više služe zadovoljenju njihovog slastoljubivog ukusa a ne zdravlju, slabe i često sasvim upropašćuju zdravlje, te tako lišavaju sebe upravo onoga što smatraju za najveće blago.
Premda, kad tako čine, misle da rade iz želje da najbolje posluže Gospodu, u stvari to je samo pokušaj da se pomire dva nepomirljiva neprijatelja – telo i duh – i to ne samo bez ikakve koristi i za jedno i za drugo, nego naprotiv na štetu i jednog i drugog, jer se time telu oduzima zdravlje, a duhu spasonosno nastrojenje. Zato je za telo i za dušu bezopasniji i korisniji umereni način života, pri kome se uzimaju u obzir i duševne potrebe i telesna snaga i stanje zdravlja. Jer nije za sve jedna mera, premda je za sve jedan zakon – da telo bude u službi duha. Seti se ovde i onoga što smo već rekli da se ne samo u sticanju telesnih nego i duševnih vrlina valja držati postupnosti i ulaziti u njih malo po malo.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *