NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKVA SU RASPOLOŽENJA POTREBNA ZA STICANJE VRLINA I KAKO VRLINA PRELAZI U NAVIKU
 
Za sticanje vrlina potrebna je hrabra i velika duša i odlučna i snažna, a ne slaba i mlitava volja. Osim toga potrebna je jasna svest o mnogim preprekama, i teškim naporima i gotovost da se oni podnesu i pretrpe. U osnovi tih raspoloženja treba da leži plamena revnost i jaka ljubav prema svakoj vrlini i prema dobrodeteljnom životu uopšte. U tome se sastoji pokretačka snaga vrline koju valja neprestano zagrevati da se ne bi istrošila i oslabila, pošto, kad prestane, prestane i delo. Zato, nemoj biti len da podgrevaš svoju revnost prema vrlini razmišljanjem kako je dobroteljan život ugodan Bogu, kako je vrlina uzvišena i divna i kako je ona neophodna i blagotvorna za nas, pošto je u njoj početak i kraj našeg savršenstva i napredovanja u savršenstvu.
Zato se svako jutro s velikom pažnjom staraj da predvidiš koje ti se prilike u toku dana mogu ukazati za vršenje ovog ili onog dobrog dela, uz želju i odluku da po svaku cenu tako postupiš. Uveče pak ispituj sebe jesu li i kako su ispunjene tvoje jutarnje dobre želje. Sutradan ponovi opet iste namere i želje sa življom revnošću i voljom da ih tačno ispuniš.
Staraj se da sve upućuješ vežbanju u toj vrlini na koju si odlučio da se sada navikneš. Isto tako i primeri svetih, i molitve, i razmišljanje o životu i stradanjima Hrista Gospoda i sve drugo što se smatra korisnim i neophodnim za uspevanje u vrlinama i duhovnom životu treba kod tebe da bude upravljeno prvenstveno toj vrlini kojom si zauzet, ali se staraj da se koristiš i svim slučajnostima dana, ma kako raznoliki bili, tako da se ne bi rastrojio, nego da bi većma učvrstio i ukorenio naviku da vršiš tu dobrodetelj za koju sada osobito revnuješ.
Time se želi da se dođe dotle da dobra dela, bila spoljašnja ili unutrašnja, budu izvršena s takvom lakoćom i gotovošću s kakvom su ranije vršena dela koja su im suprotna, ili bolje, s kojima se obavljaju svakodnevni poslovi. A to znači isto što i ukoreniti naviku da se čini dobro tako da nam to postane prirodno. Pri tom te podsećam na ono što sam rekao ranije: ukoliko više bude bilo unutrašnjih i spoljašnjih prepreka za sticanje vrline, utoliko će se ona dublje koreniti u duši, ako se s potpunom revnošću i bez žaljenja sebe budemo trudili da te prepreke savladamo.
Odgovarajuće izreke iz Svetoga Pisma, ako ih govorimo glasno, ili makar samo u sebi, daće nam mnogo snage da utisnemo u um sliku te vrline i da stvorimo prema njoj raspoloženje u srcu; a i jedno i drugo daju ogromnu pomoć onome koji se trudi da ih stekne. Traži ta mesta iz Svetog Pisma o vrlini koju želiš da stekneš i nauči ih da bi bila uvek u tebi i zatim ih ponavljaj u sebi što možeš češće, osobito kada počne da te napada strast suprotna toj vrlini.
Na primer, kada se trudiš da stekneš vrlinu trpljenja, možeš izabrati, naučiti i često ponavljati ova mesta iz Svetog Pisma: Ko je spor na gnjev, velika je razuma (Prič 14,29). Jer neće svagda biti zaboravljen ubogi (Ps. 9,18). Teško onima koji su izgubili trpljenje (Sirah 2,14). Bolji je spor na gnjev nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj koji uzme grad (Prič. 16,32). Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Luk. 21,19). S trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena (Jevr. 12,1). Gle, blažene nazivamo one koji pretrplješe (Jakov. 5,11). Blago čovjeku koji pretrpi napast (Jak. 1,12). Trpljenje neka djelo dovršuje (Jak. 1,4). Jer vam je trpljenje od potrebe (Jev. 10,36).
Tome možeš dodavati i svoje kratke molitve kao: „Bože moj, kada će se već jednom moje srce obući u oružje trpljenja! Kad ću najzad početi da podnosim mirne duše svaku neprijatnost da bi se zaradovao Bog moj zbog mene! O kako vas volim, bolovi moji, koji me činite sličnim Gospodu mome Isusu, postradalom za mene! Isuse moj, daj mi da spokojno podnosim hiljade bolova radi slave Tvog imena! Biću blažen ako i usred ognja bolova zaplamtim željom da podnosim još veća stradanja“.
Takve molitve treba proiznositi da bismo napredovali u vrlinama i prilagođavati sve onoj vrlini u kojoj se osobito vežbamo, onako kako nam duh vere i pobožnosti nalaže. Te se kratke molitve s Prorokom mogu s pravom nazivati „uzlaženjima u srcu postavljenim“, koja se otržu iz srca punog vere i nade, uzlaze na nebesa i dolaze do Boga. To su uzdisanja koja nisu nikada skrivena (Ps. 38,9) od očiju Boga milosrdnoga. To je vika koju uvek čuje i razume (Ps. 5,2) milostivi Gospod. Samo ne bi trebalo zaboravljati da se tome pridodaju ova dva krila: prvo, uverenje da se Bog raduje, videći kako se trudimo u sticanju vrlina, i drugo, da plameno želeći savršenstvo u vrlinama, ne tražimo ništa drugo do da služimo Bogu.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *