NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKO ĆEŠ NAVIKNUTI VOLJU DA SVE ČINI S CILJEM DA SLUŽI BOGU
 
Pored upravljanja umom potrebno je i upravljanje voljom.
Ne dopuštaj volji da se povodi za svojim željama, nego neka uvek bude jedna s voljom Božjom. Imaj pri tome uvek na umu da nije dovoljno samo želeti ono što je Bogu ugodno, nego Mu valja služiti čistim srcem i bez želje da se ugađa sebi. Da bi se u tome uspelo, mora se izdržati strašnija borba sa svojom prirodom nego ikoja do sada. Jer je naša priroda toliko sklona sebi, da je u svim, čak i najboljim i najduhovnijim delima, gotova da zadovolji sebe i da se time neprimetno i pohotljivo hrani.
Zato se, kada pred nama stoje duhovna dela, događa da zaželimo da ih izvršimo, ali ne što nas na to pokreće volja Božja i ne radi toga da bismo ugodili Bogu, nego radi onih zadovoljstava koja nam ta dela sobom donose. Ta je zamka utoliko skrivenija, ukoliko je duhovnije ono što želimo. Zato i velim da se ne smemo zadovoljavati samo time da želimo ono što hoće Bog, nego moramo želeti to kada, kako i zašto On hoće. Apostol nam zapoveda da pazimo šta je volja Božja, ne samo dobra, nego i ugodna i savršena: Ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna i savršena volja Božija (Rim. 12,2). Jer ako u delu bude makar kakvog nedostatka, ili ako to delo ne vršimo od sveg srca, ono je nesavršeno. Znaj da i kada želimo i tražimo samo Boga, mogu i u tome biti izvesni nedostaci i potkrasti se pogreške koje dolaze od naše ljubavi prema sebi, osobito ako više imamo u vidu svoje sopstveno dobro nego Boga.
Ako želiš da se sačuvaš od tih skrivenih prepreka na putu savršenstva i da budeš duhovno tako nastrojen da uvek želiš i radiš sve samo radi Boga i da služiš jedino Njemu, onda postupaj ovako:
Kad imaš pred sobom neko delo koje je saglasno s voljom Božjom, ili je samo po sebi dobro, ne želi da ga izvršiš dok prethodno ne uzneseš svoj um Bogu i uveriš se da je Božja volja da ga izvršiš.
Isto tako, kada želiš da ostaviš nešto što nije saglasno s voljom Božjom, ili uopšte što nije dobro, ne ostavljaj ga pre no što uzneseš svoj um Bogu i uveriš se da Bog želi da to ostaviš. Jer je lukavstvo naše prirode prefinjeno i malo njih ga uviđa. Naša priroda skriveno traži samo svoje, a međutim spolja predstavlja stvar tako da ima za cilj samo da ugodi Bogu, što u stvari nije.
Zato se često događa da mi želimo ili ne želimo nešto iz sopstvenih pobuda, za svoje zadovoljstvo, a mislimo da želimo ili ne želimo jedino radi služenja Bogu. Da bismo izbegli tu samoobmanu, neophodno je samo jedno, a to je – čistota srca, koja se sastoji u svlačenju sa sebe starog čoveka i u oblačenju novog. To je glavna svrha duhovnog ratovanja.
Ako želiš da znaš kako se taj rat vodi, onda slušaj.
U početku svakog svog dela moraš odbaciti svaku ličnu želju i ne želeti, ne raditi, ali ne odbacivati nešto, ako prethodno ne osetiš da te u tome ne rukovodi volja Božja. Ako u svojim spoljašnjim, a naročito unutrašnjim, duševnim delima, ne možeš uvek stvarno osetiti to držanje Božje strane, zadovolji se iskrenim nastojanjem da u svakom delu imaš u vidu jedino služenje Bogu.
Osećanje da Bog pokreće na neko delo manifestuje se ponekad ozarenjem uma, ponekad unutrašnjim Božjim nadahnućem, nekom unutarnjom reči ili kojim drugim načinom delovanja blagodati u čistom srcu kao što su duhovna toplina i radost, umiljenje i suze umiljenja, božanska ljubav i druga duhovna osećanja po Božjoj volji. Ta nas osećanja uveravaju da je ono što želimo učiniti – po Božjoj volji. Pred svakim delom moramo se od sveg srca moliti Bogu jedanput, dvaput, i mnogo puta, da osvetli mrak i da nam ukaže put. „Triput se pomoli, pišu veliki starci Varsonufije i Jovan, a potom čini ono što ti srce izabere“. Ne smeš pri tom zaboravljati da se prilikom nabrojanih unutrašnjih duhovnih doživljaja, koji utiču na donošenje odluke, moraš rukovoditi savetima i rasuđivanjima iskusnijih.
Za dela koja traju duže, moraš ne samo u početku nego sve do kraja održati rešenost da ih vršiš radi služenja Bogu. Ako ne budeš tako činio, može ti se dogoditi da se ponovo spleteš u lance ljubavi prema sebi, da izgubiš prvobitnu pravilnu nastrojenost, zaboraviš na prve visoke namere i ciljeve i radiš više iz ugađanja sebi nego radi služenja Bogu. Zato je sv. Grigorije Sinajit i pisao: „Bilo da čitaš, pevaš, ćutiš, moliš se ili činiš što drugo, pazi neprestano na nastrojenost svoje volje: da li teži Bogu, dobru i duhovnoj koristi, da ne bi i nehotice potkradao sebe“.
Ako ko ne pazi na ovo kad počne da služi Bogu, unosi malo po malo u to služenje – ugađanje sebi, zadovoljavanje svoje želje, te često na Boga sasvim zaboravlja. Ugađanje sebi često ga vezuje u tolikoj meri da, ako mu Bog bilo preko bolesti, bilo preko ljudi i zlih duhova ili na koji drugi način onemogući da izvrši ono što mu čini zadovoljstvo, on sav uskipti srdžbom, a ponekad ropće i na samog Boga. A to jasno pokazuje da njegovo duševno raspoloženje nije po Bogu nego da je nastalo iz povređenog i trulog korena samoljublja.
Jer ko radi nešto u uverenju da je to po volji Božjoj i iz želje da služi Bogu, taj nikada ne želi jedno delo više nego drugo, pa bilo jedno od njih visoko i veliko a drugo nisko i beznačajno, nego im je naklonjen podjednako pošto je i jedno i drugo ugodno Bogu. Zato je takav čovek isto tako miran i zadovoljan kad radi kakvo neznatno delo kao i kad radi nešto visoko i veliko, jer je svuda isti cilj – u svemu služiti Bogu: bilo životom, bilo smrću, kao što veli Apostol: Zato se i staramo, ili ulazili ili odlazili, da budemo Njemu ugodni (II Kor. 5,9). Zato gledaj da srcem budeš usredsređen i staraj se da uvek upravljaš dela svoja služenju Bogu.
Niko i ne sluti koliku vrednost u duhovnom životu ima ta pobuda – služiti Bogu. Jer je i najmanje delo koje se čini iz želje da se služi Bogu veće nego sva najveća dela koja se ne čine iz te pobude. Spasonosnije je ako daš siromahu makar samo jedan dinar s namerom da time poslužiš Bogu nego da se odrečeš čitavog svog imetka u nekom drugom cilju, ma to bilo i iz želje da naslediš duhovna blaga, premda je ta želja sama po sebi dobra i pohvalna.
Taj unutrašnji podvig – upravljati svoje misli, osećanja i dela u svakoj prilici samo služenju Bogu – izgledaće ti u početku težak, ali kasnije, kada se na to navikneš, biće ti sasvim lak, tim pre, ako budeš uvek težio Bogu kao jedinom i najsavršenijem dobru, dostojnom da Ga želimo zbog Njega samog, da mu služimo i da Ga volimo više no ma šta drugo na svetu.
Ukoliko se ta težnja Bogu bude češće javljala u tebi i ukoliko ti više bude osvajala srce, utoliko će se brže i lakše kod tebe stvoriti navika da svako delo radiš jedino iz ljubavi prema Bogu i jedino iz želje da služiš Njemu, najdostojnijem svake ljubavi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *