NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 26.
O LAVRENTIJU ZATVORNIKU

 
Posle toga jedan drugi brat po imenu Lavrentije htede da stupi u zatvorništvo. Sveti oci mu narediše da nikako to ne čini. A on ode u Svetog Dimitrija, Izjaslavljev manastir, i zatvori se. I radi njegovog oštrog života darova mu Gospod blagodat iscelenja.
I bi mu doveden neki čovek iz Kijeva posednut besom, kojeg zatvornik ne mogaše isterati, pošto bes beše veoma ljut: drvo koje teško nošaše desetoro ljudi, on sam uzimaše i bacaše. Kad dugo vremena ostade neisceljen, naredi zatvornik da ga vode u Pečerski manastir. Tada besni poče da viče: „Kome me šalješ? Ja se ne smem približiti pešteri radi svetih koji su u njoj sahranjeni, a u manastiru se tridesetorice samo bojim, a sa ostalima se borim.“ Oni koji ga vukoše, znali su da nikada nije bio u Pečerskom manastiru i da nikoga u njemu ne poznaje, pa ga upitaše: „Ko su ti kojih se bojiš?“ Besni ih sve nabroja po imenu: „Tih 30 – reče – jednom rečju me oteraju.“ A svih crnorizaca beše tada u pešteri 180.
I govorahu besnome: „Mi hoćemo da te zatvorimo u pešteri.“ A besni reče: „Koja mi je korist sa mrtvima da se borim? Oni sada imaju još veću smelost pred Bogom da se mole za svoje crnorisce i one koji im dolaze. No ako hoćete da vidite moju borbu, vodite me u manastir.“ I poče da govori jevrejski, pa potom latinski, pa grčki, i prosto rečeno, sve jezike koje nikad ne beše ni čuo, tako da se i oni koji ga vođahu pobojaše menjanja jezika i raznoglasja.[1] I pre ulaska u manastir isceli se i poče dobro da shvata. Dođe iguman sa svom bratijom, i ne poznavaše igumana isceljeni, niti ijednog od one tridesetorice, koje onda u bešnjenju nabroja. Upitaše ga oni koji ga dovedoše: „Ko te to isceli?“ A on, posmatrajući čudotovrnu ikonu Bogorodičinu, reče: „Sa Njom nas sretoše sveti oci po imenu ti-i-ti, njih 30 na broju, i tako se iscelih.“ Imena svima znaše, a od njih samih ni jednog ne poznavaše. I tako svi zajedno dadoše slavu Bogu i Prečistoj Materi Njegovoj i blaženim ugodnicima Njegovim.
I radi toga ti pisah, gospodine Akindine, da ne pokrijem tamom neznanja divna čuda tih blaženih i prepodobnih otaca naših znamenja i čuda i junaštva. Neka i drugi saznaju sveti život bratije naše, da beše u jedno vreme do 30 muževa koji mogahu rečju izgoniti besove. A pešteri, reče, ne smeju se ni približiti besomučni radi sahranjenih u njoj svetih otaca, Antonija i Teodosija i drugih svetih crnorizaca, čija su imena upisana u knjige života.[2]
Blažen je koji se sa njima udostoji da bude sahranjen, blažen i spasen koji se sa njima udostoji da bude napisan, sa njima i mene da Gospod udostoji milosti u dan Sudnji molitvama tvojim. Amin.[3]
 


 
NAPOMENE:

  1. Uobičajena pojava na skupovima današnjih jeretika – pentekostalaca (ima ih i rimokatolika i protestanata svih vrsta).
  2. Up. Otk 21:27.
  3. Prepodobni Lavrentije se kasnije vratio u Kijevo-Pečerski manastir i bio pogreben u Bližnjim pešterama.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *