КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

СЛОВО 3.
СЛОВО О ТОМЕ КАДА БЕШЕ
ОСНОВАНА ЦРКВА ПЕЧЕРСКА

 
Основана беше ова божанствена црква Богородичина године 6581. (1073.). У дане благоверног кнеза Свјатослава, сина Јарослављевог[1], поче се правити ова црква, и он својим рукама поче да копа ров. Христољубиви кнез Свјатослав даде 100 гривни злата блаженоме, и мере положи златним појасом, према ономе гласу који се са неба чуо на мору. У житију светог Антонија наћи ћеш више о томе. А из Теодосијевог житија свима је познато како се стуб огњени јави од земље до неба, па некад облак, а некад као дуга од врха оне (старе) цркве до овог места; много пута је и икона прелазила – анђели су је ту преносили, на ово одређено место.
Шта, браћо, има чудније од овога? Прошавши и књиге Старог и Новог Завета нигде нећеш наћи таква чуда са светим црквама као са овом: од Варјага, и од самог Господа нашег Исуса Христа, и часног Његовог божанског и човеколиког обличја (распећа), – и венац са свете главе Христове, и богозвучни глас који се чуо од Христовог обличја, који је наредио да се (венац) носи на припремљено место, и да се Његовим појасом измери, како рече небески глас, црква која је виђена пре но што је започета. Тако је и од Грка икона дошла са мајсторима, и мошти светих мученика беху стављене под свим зидовима, и тамо су где су они сами насликани над моштима по зидовима.
Треба похвалити раније преминуле благоверне кнезове и христољубиве бољаре, и часне монахе и све хришћане православне. Блажен је и троблажен онај ко се удостоји да буде овде сахрањен, великом ће благодаћу и милошћу од Господа бити почашћен, молитвама Свете Богородице и свих светих. Блажен је и троблажен онај ко је овде написан, јер ће примити остављење грехова и плате небеске неће му недостати. Радујте се, – рече, – и веселите се, што су имена ваша написана на небесима[2] – а црква је ова дража Богу од неба. Она која Га је родила, изволела је њу да начини, као што је и обећала мајсторима у Влахерни, рекавши: „Доћи ћу да видим цркву, и у њој ћу живети“. Добро је дакле и предобро становати у Њеној светој и божанственој цркви, и какву ће само славу и похвалу добити онај који овде буде сахрањен, и уписан у њој у књиге живота, и пред Њеним очима ће се помињати свагда.
И још ћу вам, љубљени, изложити једну реч за ваше утврђивање. Шта је горе него од такве светлости отпасти и таму љубити, и сам се избацивати из богоназване цркве, оставити ову која је Богом направљена и тражити неку коју су људи створили од насиља и грабљења, која и сама вапије против оног ко је направи. Јер ове је и градитељ, и уређивач, и занатлија, и творац – Бог, који огњем Божанства Свога попали ствари пропадиве, дрвеће и горе и пут равнајући за дом Матере Своје, на поклон слугама својим. Схватите, браћо, основ и почетак њен: Отац је одозго благословио росом и стубом огњеним и облаком светлим, Син је даровао меру Свога појаса – онако као што и дрво (часног Крста) беше по природи видљиво, али и обучено у (невидљиву) Божију силу – а Свети Дух огњем невештаственим јаму ископа да се ту забије темељ, и на том камену сагради Господ цркву ову, и врата пакла неће је надвладати[3]. Тако и Богородица: за три године даде мајсторима злата, и икону Свог пречистог лика подари и за намесницу је постави, и од ње се чудеса многа дешавају.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свјатослав је владао у Кијеву од 1073. до 1077. (види и опомену при почетку првог слова).
  2. Лк 10:20.
  3. Уп. Мт 16:18.

 

   

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *