КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК

 

Временски преглед неких значајнијих збивања у вези Кијево-Печерског манастира

 

  • 1. век по Рождеству Христовом – Св. апостол Андреј Првозвани међу Скитима проповеда Благовест и изручује благослов на брдовиту обалу Дњепра, рекавши својим ученицима: „Видите ли ове горе? Е, на овим горама ће засијати благодат Божија, и град велики ће ту бити, и цркве многе ће Бог подићи.“
  • 1051 – Долазак преп. Антонија у једну од Варјашких пештера; убрзо му се придружује 12 ученика (међу њима и преп. Теодосије), те почиње преуређивање и дубље ископавање „Даљњих пештера“
  • 1057 – Преп. Антоније одлучује да се осами, братији поставља игумана, преп. Варалаама, а он сам се сели на другу падину, где копа нову подземну келију – прву од „Ближњих пештера“; средиште богослужбеног живота се из пештера преноси на површину: под Варлаамовим игуманством гради се од дрвета први надземни храм
  • 1060-1074 – Игуманује преп. Теодосије
  • 1062 – Над Даљњим пештерама је довршен дрвени манастир и братија се из пештера сели у њега; у Ближњим пештерама се око преп. Антонија опет сакупљају нови ученици
  • 1069 – Преп. Антоније мора да се склони из Кијева на неко време
  • 1072 – Преп. Теодосије уводи Студитски устав
  • 1072-73 – Почеци руског летописа: преп. Никон почиње да саставља летопис, прву историју руске земље
  • 1073 – Долазак мајстора из Цариграда; престављење преп. Антонија
  • 1073-1078 – Градња прве камене надземне богомоље – саборног храма Успења Пресвете Богородице (данас се предео где је храм саграђен назива „Горња лавра“); Ближње и Даљње пештере постају место за осамљивање подвижника и погребење упокојених (први је у Ближњим пештерама уснуо Антоније, а у Даљњим Теодосије – 1074.)
  • 1074-1077 – Игуман преп. Стефан
  • 1077-1087/88 – Игуманује преп. Никон Велики
  • 1083/4 – Долазак иконописаца из Цариграда
  • 1088-1092 – Игуман преп. Јован
  • 1089 – Освештање Успењског храма
  • 1091 – Пренос моштију преп. Теодосија из Даљњих пештера у Успењски храм
  • 1096 – Пљачкање и разарање манастира од стране половачког кана Боњака
  • 1059-1114 – Делатност печерског иконописца Алипија, ствараоца фресака и мозаика Успењског и Михајловског саборног храма у Кијеву; преп. Алипије се сматра зачетником посебног иконописног стила
  • крај 11. и почетак 12.в. – Преп. Нестор пише Житије светих страстотрпаца Бориса и Глеба, и Житије преп. Теодосија
  • 1103 (1108?)-1112 – Игуман Теоктист
  • 1106-1108 – Подизање манастирских „светих врата“ (тј. капије) са надвратном црквом Пресвете Тројице
  • 1113 – Преп. Нестор завршава прву редакцију Летописа која ће до нас доћи у облику каснијих редакција
  • 1113-1115 – На указ кијевског кнеза Владимира Мономаха гради се црква Спаса на Берестову – породична гробница Мономаховића
  • 1132-1141 – Игуманство држи преп. Пимен Испосник
  • 1156-1164 – Службовање преп. Акиндина, првог архимандрита манастира (дотад су настојатељи носили назив игумана)
  • 1159 – Повеља светог кнеза Андреја Богољубског о додељивању манастиру назива „Лавра“ са статусом великокнежевске архимандрије и ставропигије (потпуно независног манастира који се потчињава једино поглавару дотичне Цркве)
  • последња четвртина 12.в. – Подизање првих зидина око манастира
  • 1182 – Преставио се преп. архимандрит Поликарп
  • око 1211 – Престављење преп. архимандрита Доситеја II
  • прва пол. 13.в. – Састављање Кијево-Печерског Патерика
  • 1230 – Земљотрес оштећује манастирска здања; одмах почиње обнова
  • 1232 – Упокојио се преп. архимандрит Акиндин II
  • 1240 – Хорде кана Батија пустоше и уништавају манастир; монаси се убрзо опет враћају на подручје свете обитељи, али најчешће морају да се крију по околним пећинама и шумама
  • 1362 – Кијев и Лавра долазе под власт литванских и пољских кнезова, ускоро почиње доба силовитог наметања католиштва, али манастир живи пуним животом, па чак даје животну снагу и суседним руским земљама – његови постриженици установљавају успешне манастире: преп. Стефан Мохрински Чудотворац код Москве оснива Мохрински, а у Вологодској области Авњешки манастир; св. Арсеније Тверски у својој епархији оснива манастир Успења; крајем 15. века преп. Козма подиже Јахромску обитељ код Москве
  • 1416 – Хорда кана Едигеја пљачка и спаљује свету обитељ
  • 1435 – Престављење преп. архимандрита Игнатија
  • 1470 – Кијевски кнез Симеон обнавља манастир
  • 1482 – Кан Менгли-Гиреј га опет руши и пљачка
  • крајем 15.в. – Литвански кнез Александар потврђује архимандрију
  • 1522 – Повеља пољског краља Сигисмунда о обнови манастирске заједнице
  • 1570 – Повеља Сигисмунда II о праву на самоуправљање
  • крајем 16.в. – Латински јеретици безуспешно покушавају да завладају манастиром; обитељ постаје један од главних браника Православља у Украјини, а велику заслугу за то имају великани који јој стоје на челу
  • 1616-1617 – Манастирска штампарија под архимандритом Јелисејем Плетенецким издаје своју прву књигу – Часослов
  • 20-е, 30-е и 40-е год. 17.в. – Делатност св. Петра Могиле, архимандрита Кијево-Печерске обитељи, митрополита Кијева и Галича; у то време и печерски јеромонах Атанасије Каљнофојски даје темељите описе пештера и издаје их заједно са првим њиховим картама у књизи која је требала да оповргне католичке клевете да се код православних више не дешавају чуда (доста најсвежијих чуда је за ту књигу описао сам митр. Петар Могила; забележено је све скупа 64 чуда за раздобље 1594. – 1638.)
  • 1631 – Петар Могила оснива лаврску школу – „Славјано-греко-латинску гимназију“
  • 1632 – Лаврска Гимназија и кијевска „Братска школа“ се на побуду митр. Петра Могиле стапају и настаје славни Кијево-Могиљански колегијум, који ће ускоро постати савремен универзитет са две хиљаде студената и осмогодишњим школским програмом; (1701. је добио статус академије, и у то време је био највеће просветно и научно средиште Источних Словена; 1817. је затворен и уместо њега је отворено Духовно семениште и Духовна академија)
  • 1643 – Званична канонизација 69 угодника чије се мошти налазе у пештерама
  • 1648 – У Украјини почиње козачки устанак – козаци желе да буду поданици руског цара
  • 1654 – Ослобођен Кијев, а са њим и Лавра Пресвете Владичице; отада ниједан руски владар није заборавио да Лавру богато обдари
  • у 80-им и 90-им годинама 17. века – Свети Димитрије Ростовски, још као јеромонах Батуринског Крупицког манастира, на захтев печерског архимандрита Варлаама саставља у Лаври чувена „Житија светих“ (1684-86 је ту непрекидно, а доцније долази повремено)
  • 1688 – Московски патријарх Јоаким додељује манастиру назив лавре и ставропигије
  • друга пол. 17. и цели 18. в. – Велика градитељска делатност (подизање и обнављање неколико цркава, звоника и многих других зграда, као и гостопримнице и болнице); Лавра доцније сваке године прима по 80.000 поклоника
  • 1729 – Обнова Успењског сабора
  • 1786 – Секуларизација манастирских имања за време развратне и богоборне царице Екатерине II; од те године кијевско-галицки митрополити преузимали су истовремено и дужност настојатеља („свештеноархимандита“) Печерске лавре; имају своје намеснике (јеромонахе или игумане, касније и архимандрите); управно тело постаје „Духовни сабор“ на челу са манастирским намесником
  • 1806-1812 – Лавра даје огромна средства за помоћ пострадалима у отаџбинском рату и њиховим породицама (то исто ће учинити и у наредним ратовима, нарочито у јапанском и првом светском рату)
  • 1860 – У лаври се отвара двогодишња народна парохијска школа
  • 1919-1922 – Комунисти заплењују све драгоцености манастира; врши се прво у дугачком низу сличних оскврњивања гробница („истраживања“ и ископавања су вршена 1934, 1937, 1939, 1968-69, 1979, 1988)
  • 1923 – У манастиру почиње са радом богоборни „Музеј култова и живота“
  • 1926 – Оснивање противверског историјско-културног спомен-музеја
  • 1929/30 – Укидање Печерске лавре; братија је већим делом стрељана, а неки су затворени или послати у прогонство
  • 1941 – За време фашистичког поседања разнесен је Успењски храм (преостаје само један зид); не зна се да ли су то светогрђе извели хитлеровци или комунистички илегалци
  • 1941-1943 – Завојевачи одвозе драгоцености у Немачку
  • 1942 – Допуштена је обнова рада манастира у доњој области спомен-музеја
  • 1943 – Након протеривања фашиста опет почиње да делује музеј
  • 1948 – У Лавру досељавају монахе из многих других манастира које укидају; број братије се пење на 85 великим делом искусних калуђера; долази до краткотрајног духовног процавата
  • крајем 50-их – Музеј постаје расадник безбожничке пропаганде, у манастир се доводе реке туриста и ђака којима се показују „све црквене преваре и предмети фанатизма“, шире се гнусне лажи о „мумифицирању лешева“ (за које чак ни „стручне комисије“ не налазе никакву подлогу), па затим о „посебним природним условима“ који су узрок за нераспадање тела печерских монаха (што не може бити тачно, јер се већина монаха сасвим природно распала, а нераспаднуте мошти су веома миомирисне и из многих истиче миро); за сваки случај се засипају кладенци Антонија и Теодосија који садрже лековиту воду; верници немају приступ пештерама осим у редовним посетилачким групама са нарочитим водичима који испирају мозак и надгледају госте
  • 1961 – У време христоборног председника Хрушчова затвара се манастир (који још од доба фашистичког освајања ради у доњој области), монаси се протерују
  • 1988 – Цркви се предаје део земљишта спомен-музеја и неколико зграда ради обнове рада мушког манастира, богословије, академије и митрополије, најпре област Даљњих пештера; као знак Божије милости три древне мироточиве главе почињу поново да обилно точе миро (миро сместа шаљу на хемијску анализу, а стручњаци установљавају да је таква течност својствена и могућа само код живих организама); у ископавањима у Даљњим пештерама откривају келију преп. Теодосија одмах до подземне цркве Рождества Христова
  • 1990 – Цркви су враћене и Ближње пештере
  • 1996 – Кијево-Печерски музеј постаје „национални“
  • нов.1998 – авг.2000 – Обнова саборног храма Успења Пресвете Богородице

 

   

Коментарисање није више омогућено.