КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКИ ПАТЕРИК
СЛОВО 13.
О БЛАЖЕНОМ НИФОНТУ, КОЈИ БИ ЕПИСКОП НОВГОРОДА, КАКО У СВЕТОМ МАНАСТИРУ ПЕЧЕРСКОМ У БОЖАНСКОМ ОТКРИВЕЊУ ВИДЕ СВЕТОГ ТЕОДОСИЈА
Блажени Нифонт беше црноризац печерског манастира, и подражаваше животу тих светих отаца, и због његове велике врлине би постављен за епископа Новгорода[1]. Имаше велику веру и љубав према Пресветој Богородици и преподобним оцима печерским, Антонију и Теодосију. Чим чу да од васељенског патријарха долази у Русију митрополит Константин, испуни се духовном радошћу и помисли у себи да изврши обадвоје: да буде у дому Пречисте и поклони се преподобним, као и да од светитеља добије благослов, те из тог разлога дође у град Кијев године 6664. (1156). И док је пребивао тамо, очекујући долазак митрополита, сазнаде да митрополит бесумње пође из Цариграда.
У то време беше митрополит Клим заузео светитељску столицу без благослова патријарха из Цариграда[2]. Овог блаженог епископа Нифонта присиљаваше Клим да служи са њим, а он му говораше: „Пошто ниси примио благослов од светог васељенског патријарха цариградског, нећу да служим с тобом, нити да те помињем на светој служби, него помињем светог патријарха цариградског.“ А Клим га веома присиљаваше и нахушкаваше на њега кнеза Изјаслава и своје поборнике, и не може му учинити никаквог зла.
А патријарх цариградски чувши шта је са њим, упути му посланицу, хвалећи га због величине његовог разума и снаге, и прибројаваше га некадашњим светима који тврдо стајаху у Православљу. Он прочита патријаршку посланицу и веома се великом снагом утврди, и беше у љубави са кнезом Свјатославом Олеговићем, пошто Свјатослав пре тога беше седео у Новгороду[3].
Кад беше овај блажени епископ Нифонт у светом Печерском манастиру, а велику веру имађаше у преподобне, као што и пре рекосмо, после неког времена постиже га болест. А дивно виђење исприча: „Кад три дана пре своје болести дођох са јутрење – вели – и мало починух, одмах се заведох у лак сан. И гле, нађох се у цркви печерској, на Свјатошином месту, и много се са сузама молих Пречистој Богородици да видим светог преподобног оца Теодосија. И док се сабираху многа братија у цркву, приступи ми један од братије и рече: ‚Хоћеш ли да видиш светог оца нашег Теодосија?’ А ја одговорих: ‚Веома то желим, ако ти је могуће, покажи ми га’. И повевши ме, уведе ме у олтар и тамо ми показа светог оца Теодосија. А ја кад видех преподобног, од радости притрчах и падох му пред ноге и поклоних му се до земље. Он ме подиже и поче да благосиља, и загрливши ме рукама својим, поче да ме љубазно целива и рече ми: ‚Добродошао, брате и сине Нифонте, одсад ћеш бити с нама нераздвојно’. И држаше преподобни у руци својој свитак, па кад га ја замолих он ми га даде, и размотавши прочитах. Беше у њему на почетку написано ово: ‚Ево ја и деца коју ми даде Бог’. И тад се тргох, а сад знам да је ова болест посета од Бога.“
Боловаше он 13 дана, и затим усну с миром, месеца априла, осмог, у Светлу недељу. И би часно сахрањен у Теодосијевој пештери – дође код љубљенога, како му и обећа преподобни Теодосије, те заједно Владици Христу предстоје, наслађујући се оних неизречених небеских красота и молећи се за нас, своја чеда.
Такви чудновати мужеви беху у том светом Печерском манастиру, од којих многи беху заједничари Апостола, и намесници њихових престола, као што ће нам следеће слово-посланица јасно показати.
НАПОМЕНЕ:
- Био епископ 1130-1156.
- 1146. је кијевски кнез Изјаслав Мстиславић без дозволе Цариградске Патријаршије поставио за митрополита све Русије Клима (Климента) Смољатича, монаха Зарубског манастира. То је направило раздор међу руским епископима – једни су Клима признавали, други нису. Међу потоњим је био и свети Нифонт. После Изјаслављеве смрти (1154.), Клим је био принуђен да остави митрополију, а 1156. је цариградски патријарх на митрополитски престо поставио гореспоменутог светог Грка Константина.
- Свјатослав беше новгородски кнез 1135-1138 и 1139-1141, а 1154-1164 кнез Черњигова. Борио се на страни Георгија Дугоруког против Изјаслава Мстиславића.